BioRES - Trening konferenciji
Pozivamo Vas da rezervišete svoje mesto na BioRES - Trening konferenciji "Održivi regionalni lanci snabdevanja drvnim gorivima"  koja će biti održana u subotu 26. Novembra 2016. od...
Međunarodna konferencija „SEE ENERGY – Connect and Supply 2016“
Biomasa – veliki potencijal koji Srbija tek treba da iskoristi Korišćenje obnovljivih izvora energije u Srbiji danas je veće nego ranijih godina, ali još puno treba da se radi...
SEE Energy – Connect & Supply 2016
15-16. 11. 2016. Master centar, Hajduk Veljkova 11, Novi Sad, Serbia Dan 1: Utorak 15.11.2016. 09.00 – 10.00 REGISTRACIJA UČESNIKA 10.00 – 10.25 UVODNA REČ: SERBIO,...
REN21 objavio Renewables 2016 Global Status Report
Renewables 2016 Global Status Report možete pogledati i preuzeti u celosti na sledećoj stranici: www.ren21.net/gsr

Srbija, Hrvatska i Bugarska dobijaju logističko-trgovinske centre za biomasu - Za naše tržište već ima zainteresovanih investitora

utorak, 17 januar 2017 10:19 Pročitano 509 puta

Predstavnici Ministarstva energetike, grada Beograda i Ambasade Švajcarske potpisali su u ponedeljak, 16. januara, aneks ugovora za izgradnju kombinovane toplane-elektrane na biomasu u Padinskoj skeli, kojim su obezbeđena dodatna sredstva Vlade Švajcarske u iznosu od 1,2 mil EUR i 500.000 švajcarskih franaka.

Takođe, krajem decembra 2016. kompanija Vinex Etil najavila je investiciju od 5,8 mil EUR u izgradnju bioenergane u Lukićevu kod Zrenjanina, kapaciteta 2 megavata, dok je Bioenergy point početkom decembra, uz već postojeću fabriku za proizvodnju peleta u Boljevcu, započeo izgradnju još jednog takvog pogona, vrednog oko 2 mil EUR, ali i termoelektrane na biomasu, što je investicija "teška" dodatnih 7 mil EUR.

Sve ove aktuelne - najavljene i već započete - investicije u biomasu i njenu preradu dešavaju se u trenutku kada projekat BioRES, kojim se uvodi inovativni koncept logističko-trgovinskih centara za biomasu (BLTC) u Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj, ulazi u završnu fazu. Naime, aktivnosti koje Nacionalna asocijacija za biomasu Serbio sprovodi u saradnji sa međunarodnim partnerima iz Evropske unije, počele su u januaru 2015. godine, a planirano je da se projekat završi do juna 2017.

- U okviru BioRES projekta trebalo bi da ostvarimo tri velika cilja - da formiramo između šest i osam logističko-trgovinskih centara za drvnu biomasu u najmanje dve od tri zemlje (Bugarska, Hrvatska i Srbija), kao i da obezbedimo ugovore o prodaji najmanje 8.000 tona drvnog goriva i kupovini adekvatne količine sirovina da se ova goriva proizvedu. Na ova dva cilja se i dalje radi, dok je treći - obučavanje 12 trenera koji će držati dalje obuke zainteresovanima o lancima snabdevanja drvnim biogorivima, kao i prisustvo najmanje 400 učesnika na ovim treninzima, realizovan - kaže u razgovoru za eKapiju Vojislav Milijić, potpredsednik Nacionalne asocijacije za biomasu Serbio i menadžer BioRES projekta za Srbiju.

Prema njegovim rečima, ovi centri trebalo bi da imaju optimizovanu organizaciju trgovine i logistike, u njima će se trgovati različitim proizvodima na bazi biomase, i zato je bilo važno da budu ispunjeni neki od najvažnijih kriterijuma: da lokacija ima potreban potencijal i resurse, da lokalna administracija bude zainteresovana i da pruži svoj doprinos, da ima zainteresovanih privatnih investitora, kao i da postoje svest potrošača i potražnja na tržištu. U navedene tri zemlje prepoznato je 15 takvih lokacija, od kojih šest u Srbiji.

- Postoje već potencijalni investitori i u Srbiji trenutno radimo na dva logističko-trgovinska centra. Uglavnom se radi o brownfield ulaganjima tamo gde već postoji osnovna infrastruktura. U nekim slučajevima postoji i dosta opreme, te je potrebno prilagoditi prostor i dokupiti deo mašina. Visina ulaganja uglavnom zavisi od polazne osnove, pa su u nekim logističkim centrima u Austriji ulaganja bila i manja od 500.000 EUR, dok je u neke centre u Nemačkoj uloženo i više miliona evra - ističe Milijić.

Biomasa bi mogla grejati i plastenike...

Kada je reč o obezbeđivanju sirovina, sagovornik eKapije kaže da tražnja za drvetom jeste velika i da su vlasnici i korisnici šuma zainteresovani za saradnju, ali je njihov interes "stvaranje dodatne vrednosti i postizanje boljih cena".

- Prodaja kvalitetnih drvnih goriva je nešto što će u budućnosti sve više dobijati na značaju, a značaj obnovljivih izvora energije, i konkretno biomase, prepoznali su i predstavnici države. Tu postoji spremnost za konkretnu podršku koju smo već dobili od Ministarstva poljoprivrede, kao i od lokalnih samouprava - navodi Vojislav Milijić i dodaje da će projekat BioRES zaposliti veliki broj ljudi, kako u samim logističko-trgovinskim centrima, tako i indirektno, angažovanjem u dobavljanju drveta, proizvodnji i transportu.

Što se tiče potencijala biomase kao resursa u Srbiji, naš sagovornik objašnjava da to zavisi od vrste biomase. Ako se govori o poljoprivrednoj biomasi, tu je svakako vodeća Vojvodina, pre svega Bačka. Kada je reč o mogućnostima uspostavljanja energetskih plantaža, tu dobre potencijale ima Banat, dok u Sremu postoji zastupljenost i poljoprivredne i drvne biomase.

Sa njim se slaže i agroekonomski analitičar Milan Prostran koji navodi da je godišnji kapacitet biomase u Srbiji oko 3,5 miliona tona, od čega oko 2 miliona u Vojvodini i 1,5 milion tona u centralnoj Srbiji.

- Potencijal je evidentan, ali i dalje malo iskorišće, jer se o ovoj vrsti energenata ozbiljnije govori tek u poslednjih desetak godina. Mislim da država još nije u dovoljnoj meri prepoznala značaj biomase, koja se može koristiti i za zagrevanje plastenika i staklenika, čime bismo sezonu produžili na čitavu godinu - kaže Prostran u razgovoru za eKapiju.

On ističe da je u Vojvodini najprisutnija biomasa koja nastaje od ostataka nakon berbe, odnosno žetve žitarica, i podseća da su mnogobrojni projekti već pokrenuti, odnosno da postoje fabrike briketa i izolacionih ploča, koje veoma uspešno posluju.

Potrebno je razvijati domaće tržište

Vojislav Milijić napominje da drvna biomasa ima značajan potencijal u istočnoj, južnoj i zapadnoj Srbiji, ali i skreće pažnju na kompleksnost pitanja sirovina, jer se moraju imati u vidu i konzumenti. Prema njegovim rečima, tamo gde ima potencijala često nema potrošača, a transport na duže distance - nije uvek isplativ.

Kada je reč o plasmanu biomase na tržište, i to zavisi od proizvoda. Kod drvnog peleta je, posle više godina dominacije izvoza, došlo do značajnog porasta tražnje na domaćem tržištu. Drvna sečka i dalje ima ograničenu tražnju na domaćem tržištu, dok tražnja za ogrevnim drvetom konstantno raste, jer ga koriste i domaćinstva i proizvođači peleta i iverice. Tražnja za slamom je još ograničena, ali i ona raste.

- Mislim da u svakom slučaju treba raditi na razvoju domaćeg tržišta, jer ako težimo energetskoj nezavisnosti, ne bi trebalo da izvozimo biomasu, koju ćemo onda kompenzovati uvozom fosilnih goriva - smatra Vojislav Milijić.

On zaključuje da projekat BioRES doprinosi promociji obnovljivih izvora energije, ali je njegov cilj pre svega da ukaže na ekonomske efekte korišćenja drvnih biogoriva i predstavi modele i načine kako da se ona koriste kao ekološki prihvatljivo, održivo i isplativo gorivo.

Marko Andrejić

Izvor: eKapija

Priredio: 

Kontakt

Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO
Bulevar Mihajla Pupina 6/6, 21 000, Novi Sad, Srbija
Telefon: 021/382 35 33
e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

eu zastava
BioRES Project - Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy has received funding from the European Union's Horizon 2020 research innovation programmer under grand agreement No 645994

 

Osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO podržala:

NorwegianEmbassyAmbasada Kraljevine Norveške