Slonova trava, kineski šaš ili trska miskantus, koja se koristi kao biomasa u energetskim postrojenjima, ali i za kultivaciju degradiranog zemljišta, mogla bi dobro da uspeva u Srbiji, kaže profesorka na beogradskom Fakultetu za primenjenu ekologiju "Futura" Gordana Dražić.

Srbija je pogodna za uzgoj trske miskantus (miscanthus giganteus), koja se koristi kao biomasa za energetska postrojenja i za kultivaciju degradiranog zemljišta, pokazalo je eksperimentalno gajenje te biljke.

"Pokazalo se da taj hibrid nastao ukrštanjem šećerne trske i takozvane kineske trske, ima dvostruko veću energetsku vrednost od kolubarskog lignite, da može da bude odlična sirovina za biodizel, ali i da pomogne u rekultivisanju zemljišta koje je je čovek uništio svojim delovanjem", objašnjava Gordana Dražić, profesorka na beogradskom Fakultetu za primenjenu ekologiju "Futura Gordana Dražić"

Profesorka Dražić je za ekološki portal agencije Beta "Zelena Srbija" rekla da se miskantus od 2006. eksperimentalno gaji na nekoliko lokacija širom Srbije, na različitim vrstama zemljišta, a u okviru projekta "Ekoremedijacija degradiranih prostora produkcijom agro-energetskih useva", koji Futura sprovodi u saradnji sa nekoliko naučnih institucija, a od pre dve godine i sa Elektroprivredom Srbije (EPS).

Zasadi miskantusa, koji je poznatiji kao "slonova trava" ili "kineski šaš", pored ostalog nalaze se u zemunskom Institutu za primenu nuklearne energije, komunalnoj deponiji u Čačku, odlagalištu pepela i šljake u termoelektrani "Nikola Tesla" B, u Velikim Crljenima, i na deponiji jalovine u Kolubari, kao i na močvarnom zemljištu u Zasavici kod Sremske Mitrovice, ali i u Loznici na degradiranom poljoprivrednom zemljištu i u Vršcu na černozemu.

"Miskantus je visokoenergetska biljka koja može imati prosečan godišnji prirast od 18 do 25 tona celuloze po hektaru i čiji je vek eksploatacije oko 20 godina", napominje profesorka Dražić.

Godišnji prirast u bukovoj šumi iznosi oko dve tone po hektaru, a hrastove oko tonu i po, što znači da po količini biomase jedan hektar te trske može da zameni 16 hektara posečene bukove šume.

Dražićeva kaže da je za sada najveći problem početka komercijalnog uzgoja miskantusa u Srbiji skupa sadnja, jer se taj sterilni hibrid poreklom iz Kine, koji raste tri do četiri metra u visinu, ne razmnožava putem semena već isključivo vegetativno,odnosno putem rizoma.

"Za setvu na jednom hektaru potrebno je 10.000 do 20.000 korenova i svaki košta 15 do 16 evro centi", objašnjava Dražićeva, ali dodaje da miskantus nakon toga ne zahteva naročite agrotehničke mere, kao što su đubrenje ili oranje, što smanjuje troškove uzgoja.

Eksploatacija može da počne nakon treće godine od sadnje, kada gotovo da prestaju troškovi ulaganja, osim za sakupljanje biomase.

Energent pogodan za manje gradove i sela

Energetska vrednost miskantusa je 16 mega-džula po kilogramu i u zavisnosti da li se ubira na jesen ili u februaru koristi se za dobijanje briketa i pelata, odnosno za biogorivo, dodala je profesorka Future.

"Miskantus bi mogao da se gaji na samo na devastiranom zemljištu, već i na površinama koje nisu pogodne za uzgoj hrane ili poljoprivrednog zemljišta koga nema ko da obrađuje", napominje Dražićeva.

Ističe da je to lako obnovljiv izvor energije koji bi bio pogodan za manja energetska postrojenja za manje gradove i sela, jer je izračunato da bi za količinu struje od pet megavata u nekim velikom elektranama bilo potrebno 20.000 tona miskantusa, odnosno površina zasada od 1.000 hektara.

Miskantus se kao bioenergent koristi u Kanadi, Irskoj, Velikoj Britaniji, Češkoj, Nemačkoj, Danskoj, a predviđa se da će narednih godina postati značajna sirovina druge generacije biogoriva.

Dražićeva kaže da se još uvek ne može reći kada bi moglo da počne komercijalno gajenje te trske u Srbiji, ali je istakla da se radi na uspostavljanju saradnje nekoliko zemalja podunavlja kako bi se podstakao uzgoj miskantusa.

Prema njenim rečima, proletos je potpisano Pismo o namerama o dunavskom miskantusu između predstavnika obrazovnih istitucija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Nemačke i Austrije sa ciljem da se obezbede sredstva iz pretpristupnih fondova EU kako bi počeo masovan uzgoj te biljke, odnosno kako bi se izgradila postrojenja koja bi je koristila kao energent.

Izvor: "RTS"

Nacionalna asocijacija za biomasu (u osnivanju) ima za cilj da okupi pojedince i organizacije aktivne u oblasti bioenergije i da zajedničkim nastupom doprinese afirmaciji bioenergetskog sektora u Srbiji.

Ciljevi SERBIO su da razvije tržište i povoljno poslovno okruženje održivog bioenergetskog sektora u Srbiji i poveća informisanost javnosti o mogućnostima upotrebe biomase.

Za dalji održivi razvoj energetskog sektora u Srbiji ali i lokalnih sredina bogatih biomasom, od izuzetne važnosti bilo osnivanje asocijacije koja bi zastupala interese zainteresovanih pojedinaca i organizacija: od biznis kompanija u sektoru šumarstva i poljoprivrede, proizvodnje, prerade i transporta biomase do akademskih ustanova, naučno-istraživačkih institucija, ekoloških i razvojnih nevladinih organizacija.

Unapređenje pravnog i fiskalnog okvira za poslovanje u vezi biomase jedan je od imperativa SERBIO!

Osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu preporuka je i Akcionog plana za biomasu 2010-2012!

U tom dokumentu navodi se da će (tadašnje) Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede podržati inicijativu za osnivanje profesionalne asocijacije za biomasu.

Pokretači incijative za osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu – UG Resurs centar iz Majdanpeka organizovali su tokom 2012.godine brojne sastanke sa državnim insitutucijama, agencijama, ministarstvima, javnim preduzećima, privatnim kompanijama angažovanim na polju biomase, udruženjima građana i privatnim vlasnicima šuma.

Zainteresovanost postoji na svim nivoima a sledeći koraci na polju izgradnje kapaciteta za osnivanje Nacionale asocijacije za biomasu doprineće i formalizaciji ove inicijative i registraciji SERBIO asocijacije.

Preuzmite radnu verziju Statuta Nacionalne asocijacije za biomasu “SERBIO” i uputite komentare, sugestije i preporuke za unapređenje okvira delovanja na  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Prijavite svoje članstvo u SERBIO   

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom su određene minimalne i maksimalne cene grejanja koje će toplane primenjivati u novoj grejnoj sezoni, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka energetike na danas održanoj konferenciji za novinare u Pres sali Vlade R.Srbije.

Nove cene će se, prema njenim rečima, u zavisnosti od energenta koji toplane koriste, kretati od 61,07 do 91,07 dinara po metru kvadratnom za gas bez PDV-a, od 83,35 do 113,35 dinara po kvadratu za mazut, 52,45 do 82,45 za ugalj i 73,5 do 103,5 za grejanje na biomasu.

Nacionalna strategija u svom fokusu ima i povećanje efikasnosti korišćenja resursa (samim tim i smanjenje intenziteta njihovog korišćenja) i smanjenje uticaja na životnu sredinu ekonomskog korišćenja resursa. Ukratko, ona je usredsređena na pronalaženje opcija praktične politike za odvajanje trenda ekonomskog razvoja i još šire, razvoja uopšte, od trenda korišćenja resursa i uticaja na životnu sredinu. Nacionalna strategija uspostavlja vezu između korišćenja resursa i negativnog uticaja korišćenja resursa na životnu sredinu i utvrđuje gde je potrebno preduzeti određene akcije u cilju prevazilaženja problema. Cilj Nacionalne strategije je unapređenje održivog ekonomskog razvoja efikasnim korišćenjem prirodnih resursa uz istovremeno smanjenje negativnih uticaja po životnu sredinu.

Strategija ima za cilj da operacionalizuje i konkretizuje aktivnosti na uvođenju i promovisanju metoda i postupaka čistije proizvodnje, te da stvori institucionalne uslove za njihovu primenu i realizaciju. Time se Strategija iskazuje kao instrument politike ostvarivanja održivog razvoja u svim ekonomskim sektorima i delatnostima.

Ovim zakonom uređuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.

Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (u daljem tekstu: strateška procena), radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa.

Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici.

Ovim zakonom uređuju se ciljevi energetske politike i način njenog ostvarivanja, uslovi za pouzdanu, sigurnu i kvalitetnu isporuku energije i energenata, i uslovi za sigurno snabdevanje kupaca, uslovi za izgradnju novih energetskih objekata, uslovi i način obavljanja energetskih delatnosti, način organizovanja i funkcionisanja tržišta električne energije i prirodnog gasa, prava i obaveze učesnika na tržištu, zaštita kupaca energije i energenata, način, uslovi i podsticaji za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, prava i dužnosti državnih organa, položaj, način finansiranja, poslovi i druga pitanja od značaja za rad Agencije za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu: Agencija) u izvršavanju ovog zakona, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.