U Bajinoj Bašti je 10.09.2015. godine održana radionica: „Održiva upotreba biomase i logistički centri za biomasu“ koju su zajednički organizovala dva projekta usmerena na uspostavljenje preduslova za održivu upotrebu drvne biomase u Srbiji. Projekat „Održivi regionalni lanac snabdevanja za drvnu biomasu“ BioRES i projekat „Promocija održive upotrebe bioenergije u Zlatiborskoj Oblasti“ BioEn, udružuju svoje aktivnosti i napore sa ciljem što kvalitetnijeg rada i ostvarenja boljih rezultata.

Namera radionice bila je da na jednom mestu okupi relevantne subjekte iz oblasti proizvodnje drvne biomase u Regionu (sa fokusom na teritoriju Užica, Čajetine i Bajine Bašte), kako bi razgovarali o uspostavljanju i razvoju lanca snabdevanja energentima na bazi drvne biomase kroz uspostavljanje logističkih i trgovinskih centara za biomasu (BLTC), zasnovanih na primerima dobre prakse i saradnji sa evropskim partnerima. BioRES projekat pruža podršku uspostavljanju ovakvih centara u Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj, pri čemu je Zapadna Srbija prepoznata kao lokacija za neke od ovih centara.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine krajem avgusta objavio je javni poziv za izradu studije prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodina, a jedan od ciljeva izrade te studije je, kako za "eKapiju" kažu u tom sekretarijatu, maksimalno moguće iskorišćenje tog energetskog resursa.

Kako objašnjavaju u pokrajinskom sekretarijatu, studija bi, između ostalog, trebalo da doprinese preciznijem utvrđivanju načina na koji će se organizovati i funkcionisati ta skladišta, lokacija na kojima bi trebala da budu skladišta, kao i cena i kapacitet skladišta.

U konkursnoj dokumentaciji za izradu studije navodi se da je Srbija, kao članica Energetske Zajednice, preuzela zadatak da sledi energetsku politiku Evropske unije (EU), a koja, pored ostalog, podrazumeva obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, što se, pored povišenja energetske efikasnosti, sprovodi korišćenjem obnovljivih izvora energije.

Biomasa kao nedovoljno iskorišćeni resurs

Biomasa, kako se ističe u konkursnoj dokumentaciji, predstavlja najveći potencijal obnovljive energije u Srbiji, a posebno u Vojvodini, pri čemu je u severnoj pokrajini najveća količina dostupnih žetvenih ostataka. Pitanje je kako da se taj potencijal iskoristi na najbolji način, u zemlji ili van granica. Jedan od zadatka je otvaranje tržišta biomase, odnosno povezivanje onih koji biomasu poseduju sa onima koji žele da je koriste. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine sagledao je formiranje javnih skladišta za ove svrhe, od kojih je jedno, u Apatinu, u završnoj fazi realizacije.

Gradnjom skladišta omogućeno je da se sagledaju mogućnosti i nedostaci postavke formiranja skladišta i da bude dat predlog za nastavak ili obustavljanje aktivnosti i traženja novih rešenja, a Studija bi trebalo da doprinese donošenju prihvatljivog i isplativog rešenja.

Cilj izrade Studije je da se sagleda potreba i mogućnost skladištenja biomase, pre svega žetvenih ostataka, u AP Vojvodini, sa prvenstvenom namenom njenog korišćenja kao obnovljivog izvora energije. Skladišta bi trebalo da omoguće razvoj tržišta biomase i podstaknu šire korišćenje. Studija bi takođe trebalo da identifikuje potrebe i mogućnosti skladištenja, probleme i potencijalna rešenja, sagledavajući operativnost i troškove.

Kao ciljna grupa kojoj je namenjena studija definisani su Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, poljoprivredna preduzeća i velika gazdinstva, porodična poljoprivredna gazdinstva, potencijalni investitori u energetska postrojenja sa velikim kapacitetom (toplane, biogas postrojenja, proizvođači biogoriva, itd) i Republika Srbija.

Skladišta biomase su neophodna

Po rečima Vojislava Milijića, predsednika Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, organizovana skladišta poljoprivredne biomase, bila ona javna ili privatna, neophodna su za buduće toplane, elektrane, industrijske potrošače, ali i za druge prerađivače poljoprivredne biomase.

- Skladištenje poljoprivredne biomase podrazumeva odvajanje veće površine koja se mora iskorisiti samo za tu namenu. Ako se ima u vidu da se poljoprivredna biomasa sakuplja u jednom kratkom vremenskom intervalu nakon žetve, a da se mora skladištiti tokom cele godine, jasno je da sama površina skladišta mora biti velika – kaće Milijič za "eKapiju".

On podseća da je još uvek na snazi Pravilnik o zaštiti od požara u poljoprivredi (Sl.gl.SFRJ 27/184) koji definiše i način skladištenja slame – visinu složaja, širimu kamara i razmak između kamara slame i objekata.

- Ako uzmemo u obzir potrebne količine poljoprivredne biomase, kao i obavezne mere za zaštitu od požara, dolazimo do površina od 5-6ha za 10.000 tona slame ili više. Teško je očekivati da će privatni vlasnici zemljišta biti voljni da odvoje plodne površine za skladišta bez naknade. Sa druge strane zatvorena skladišta zahtevaju veće investicije. Kad se navedeno uzme u obzir, smatram da je veoma značajna inicijativa da se uspostave javna skladišta za poljoprivrednu biomasu jer to jeste jedna od mera koja na duže može da obezbediti povećanje korišćenja poljoprivredne biomase – ističe Milijić.

Upitan da li bi takva skladišta mogla da budu razmeštena i po ostalim delovima Srbije, on kaže da jedino Vojvodina ima realan potencijal za korišćenje poljoprivredne biomase. Kako objašnjava, da bi korišćenje poljoprivredne biomase bilo isplativo, ona se mora mobilisati efikasno i jeftino – a to znači efikasnom mehanizacijom na ravnom terenu i na većim površinama. To se, kako kaže, može ostvariti samo u Vojvodini, zbog strukture zemljištnog poseda i samih karakteristika terena. Pored toga u Vojvodini postoje razvijena poljoprivredna preduzeća koja lako mogu investirati u mehanizaciju i implementirati logistička rešenja vezana za mobilizaciju poljoprivredne biomase.

- U drugim delovima Srbije, imamo drvnu biomasu kao nešto što se može iskoristiti, a skladišta biomase su svakako potrebna. Upravo Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO, sprovodi BioRES projekat - Održivi regionalni lanci snabdevanja drvnim bioenergentima (Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy) sa više partnera iz EU, finansiran od strane Horizon 2020 fonda Evropske komisije, a koji ima za cilj uspostvljanje logističkih centara za drvnu biomasu u više opština u Srbiji – navodi Milijić.

Govoreći o tome kolika je potreba za javnim skladištima agrarne biomase u Srbiji, Milijić ocenjuje da su ona potrebna, a da sve zavisi od toga gde će takva skladišta biti planirana, kakve će površine zauzeti i kolike su investicije potrebne za njih.

Dodaje da je najvažnije obezbediti potrošnju biomase za proizvodnju energije – toplane, elektrane i veće industrijske potrošače i ukazuje da se bez povećanja potrošnje biomase ne može očekivati dalji razvoj.

- S tim u vezi, smatram da je pri definisanju lokacija za skladišta potrebno sagledati i potencijalne potošače koji imaju nameru da fosilna goriva zamene biomasom. Uz to, potrebno je imati u vidu i potencijalne investitore u elektrane na biomasu. Naravno u obzir treba uzeti i mogućnosti transporta biomase do većih potrošača u inostranstvu, ali se duži transport jeftine i voluminozne robe po pravilu teško može isplatiti – kaže Milijić.

Značajan potencijal biomase u Srbiji

Govoreći o potencijalima Srbije kada je reč o biomasi kao resursu, Milijić ističe da je, prema nekim podacima, potencijal oko 3.3 Mtoe (miliona tona ekvivalenta nafte), od čega je nekih 1.7 Mtoe u poljoprivrednoj, a ostalo u drvnoj. Ipak, dodaje on, kod realno iskoristivog potencijala se moraju uzeti u obzir i troškovi mobilizacije biomase, ali je potencijal svakako značajan.

- Sa druge strane potencijal je u većoj meri neiskorišćen ili iskorišćen neefikasno. Srbija ima samo jednu toplanu koja koristi biomasu (Sremska Mitrovica, ljusku od suncokreta) i samo dve elektrane na biomasu imaju energetsku saglasnost, ali su još uvek daleko od realizacije. Opet, značajna količina ogrevnog drveta se iskoristi neefikasno ili se od ogrevnog drveta proizvodi pelet ili iverica koji se mahom izvoze. Na kraju mi, umesto da koristimo tu biomasu koju izvezemo, uvozimo fosilna goriva – zaključuje Milijić.

Sead Saitović

Izvor: ekapija.com

U svetlu tekućih problema u održivom snabdevanju toplotnom energijom potrošača u preko 50 gradova i opština u Srbiji, i uz rastuće interesovanje investitora u potrazi za održivim prinosima, CESID je, uz podršku Ambasade Finske u Srbiji i Stalne konferencije gradova i opština, 5. juna 2013. godine organizovao konferenciju “Biomasa za sisteme daljinskog grejanja u Srbiji”.

Konferencija je okupila:
• Gradonačelnike i predsednike opština koje imaju sisteme daljinskog grejanja kao i direktore javnih preduzeća u čijoj je nadležnosti daljinsko grejanje na lokalnom nivou,
• Predstavnike Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave,
• Predstavnike finskih tehnologija, opreme, privatnih i institucionalnih investitora, međunarodnih finansijskih institucija, vodeće savetnike i razvojne agencije, i
 • Vodeće ekonomiste, pravnike i tehnologe fokusirane na primenu biomase u energetske svrhe.

Cilj konferencije bio je da pokaže da je biomasa izvodljivo, dostupno i isplativo rešenje za probleme daljinskog grejanja u Srbiji.
Putem programa konferencije, okupljenim zainteresovanim stranama biće ukazano na konkretne mogućnosti za primenu biomase u sistemima daljinskog grejanja na lokalnom nivou i na konkretnu tehničku podršku koja je lokalnim samoupravama dostupna za rešavanje nagomilanih problema sistema daljinskog grejanja u Srbiji.

Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Nataša Pavićević Bajić prisustvovala je svečanom potpisivanju protokola o saglasnosti između opštine Senta i A.D. Fabrike šećera TE-TO Senta i protokola o saglasnosti između firme WindVision Biomassa Operations d.o.o. Belgija - Holandija.

Svečanosti su prisustovali predsednik opštine Senta Rudolf Cegledi, ambasador Kraljevine Holandije Laurent Stokvis, kao i potpisnici protokola o saradnji: generalni direktor A.D. Fabrika šećera Te-To Senta Teodora Deak i predstavnici WV Biomass Operations d.o.o, Jakob Jan i Lazar Lazendić.

Predsednik opštine Senta Rudolf Cegledi je podsetio da će potpisivanjem protokola o saglasnoti sa Fabrikom Šećera Te-To Senta, Opština Senta preuzeti distribucioni toplovodni sistem, a drugi protokol se odnosi na izgradnju energane - postrojenja koja će proizvoditi “zelenu” električnu i toplotnu energiju. Toplotna energija biće predata u daljinski sistem grejanja Sente. Na rešavanju problema daljinskog grejanja u Senti radilo se dugi niz godina, ali pronalaženjem dobrog partnera, toplotna energija biće pristupačnija građanima Sente.

Rok za završetak prve faze radova je 1. oktobar 2014. godine. Završetkom prve faze biće omogućeno da se obezbedi 80 posto toplotnih potreba daljinskog grejanja.Vrednost prve faze investicije je 15,2 miliona evra, a značajno je to što će biti zaposleno 20 ljudi.

Najzanačajniji deo ove investicije je proizvodnja energije uz pomoć poljoprivredne biomase, što će stvoriti još jedan izvor prihoda za razvoj poljoprivrede. Ovom investicijom pomoći će se ukupan razvoj privrede u opštini Senta, ali i pokazati da je ova opština ozbiljna u cilju privlačenja novih investicija.

Ambasador Kraljevine Holandije izrazio je zadovoljstvo brzinom kojom se došlo do potpisivanja sporazuma o saradnji, i istakao da je ovde reč o nastavku saradnje između Vlade Srbije i Kraljevine Holandije u primeni projekta iz 2009. godine, pod nazivom “Vlada Vladi”, na osnovu kojeg se Srbija obavezala da dve trećine energije proizvedene iz obnovljivih izvora energije bude iz biomase. Korišćenje poljoprivredne biomase je veoma interesantno rešenje, jer se na ovaj način obezbeđuje iskorišćavanje poljoprivrednog otpada, unapređuje se dalji razvoj poljoprivrede, a na kraju umanjiće se štetne posledice na životnu sredinu.

Nataša Pavićević Bajić je istakla da Vlada Vojvodine pruža punu podršku upotrebi obnovljivih izvora energije, a važnost današnjeg potpisivanja protokola o saradnji omogućava rešavanje velikog problema, koji je ova opština imala u proteklom periodu. Veliki značaj za AP Vojvodinu, kao i za čitavu Srbiju je implementacija i početak ovog velikog projekta.

Sekretarka Pavićević Bajić je istakla da su sve aktivnosti ovog Sekretarijata usmerene ka stvaranju što boljeg ambijenta za implementaciju ovakvih projekata i izgradnju savremenih kogenerativnih postrojenja. Ovakvi energetski objekti sa kogenerativnim postrojenjima i sa upotrebom biomase kao energentom, predstavljajun najveći i najvažniji pokretač razvoja Vojvodine, jer su efekti višestruki. Ovi efekti ogledaju se u proizvodnji zelene energije, u dobijanju kvalitetnijeg i jeftinijeg grejanje za građane. Izgradnjom ovog objekta, biće obezbeđena u ovoj opštini mnogo bolja infrastruktura, koja će biti osnov za dalji razvoj industrije. Ovakva postrojenja i primenu nove tehnologije Vlada AP Vojvodine podržava i smatra ih prioritetnim projektima.

Ovom prilikom, istaknuta je važnost načina prikupljanja poljoprivredne biomase, i najavljen dolazak predstavnika Svetske asocijacije za bioenergiju, uz čiju pomoć i iskustvo će se ući u projekat analiziranja stanja u cilju formiranja tržišta biomase radi otklanjanja najvećih problema prilikom ovakvih investicija.

Nataša Pavićević Bajić je rekla da je podrška u okviru upotrebe obnovljivih izvora energije bezrezervna od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, te da se teži da se smanji ukupna energetska zavisnost od konvencionalnih goriva, kao i da se smanje troškovi uvoznih energenata i iskoriste resursi koji postoje u Vojvodini.

Izvor: Poslovno jutro

Škotska je poznata po proizvodnji viskija i ima preko 50 destilerija. Nedavno su se kompanija koja se bavi razvojem energije dobijene od biomase Helius Energy i udruženje proizvođača viskija Rothes, udružili kako bi zajedno napravili prvu elektranu koja će električnu energiju proizvoditi od nusproizvoda pravljenja viskija.Prošle nedelje je otvorena ova elektrana kapaciteta 8.23MW i prema izveštajima, u mogućnosti je da 9.000 domaćinstava snabdeva "zelenom“ energijom.Za rad elektrane se upotrebljavaju talog koji je nusproizvod pri destilaciji, iskorišćene žitarice i masa koja se taloži na bakarnim kazanima, a svemu tome se dodaje i piljevina koja se sakuplja od lokalnim stolara. U njoj se pored električne energije, pravi i proizvod pod nazivom Pot Ale koji će lokalni farmeri koristiti kao stočnu hranu.U ovaj projekat je uloženo 60.5 miliona funti i deo je škotskog plana da do 2020. godine 100% električne energije bude iz obnovljivih izvora.Na otvaranju elektrane, Adrian Bouls, glavni rukovodilac kompanije Helius Energy je rekao da će ovakvih projekata u Velikoj Britaniji biti sve više, jer žele da se potpuno okrenu obnovljivim izvorima energije.

Izvor: ekokuce.com

Od naredne grejne sezone mogla bi da počne sa radom toplana na biomasu u Rekovcu, najavio je predsednik te opštine Predrag Đorđević.

Opština Rekovac je pre nekoliko dana, nakon sprovedenog postupka javne nabavke i studije opravdanosti, sklopila sa investitorom Topling grejanje iz Beograda ugovor za izgradnju gradske toplane na biomasu.

"Sve poslove, od izrade projekta do kompletne izgradnje, finansira izvođač radova, a lokalna samouprava je dala lokaciju i obavlja određene građevinske radove. Mi imamo obavezu i oko izrade infrastrukture, odnosno priključaka", rekao je Đorđević.
Predviđeno je da toplana greje najmanje 15.000 kvadratnih metara javnih objekata i stanova građana koji budu bili zainteresovani da se povežu na sistem centralnog grejanja.

Izgradnjom toplane na biomasu, prema rečima Đorđevića, smanjiće se ukupno aero zagađenje u Rekovcu, jer će bitno biti umanjeno korišćenje lož ulja, uglja, drva i drugih energenata u pojedinačnim kotlarnicama.

E2 vesti (Rtk.co.rs)

Biogoriva se proizvode od raznih biljaka i organskih materija, odnosno od ugljenih hidrata koja se nalaze u organiskim materijama. Biogoriva se u tečnom stanju najviše koriste za automobilsku industriju i transport, a u čvrstom stanju, mogu da se koriste za neke industrijske procese i grejanje. Velike investicije u tehnologiju biorafinerija, gde se biomasa pretvara u različita biogoriva i maziva, u budućnosti će verovatno biti zastupljene kao i rafinerije nafte danas.

Prva generacija biogoriva se proizvodi od skroba ili šećera iz kukuruza, pšenice, palme, šećerne repe i biljaka koje u sebi sadrže veći procenat skroba ili šećera. Nedostatak prve genaracije biogoriva jeste što je ovo takođe i hrana, pa proizvodnja biogoriva je neodrživa, može da utiče na cenu osnovnih životnih namirnica i da utiče negativno na ekonomiju zemlje. Pored toga, u nekim zemljama se seku šume da bi se oslobodilo novo poljoprivredno zemljište za uzgoj, što prouzrokuje dodatne količine gasova staklene bašte.

Druga generacija biogoriva se proizvodi od drveta, iskorišćenog papira, raznih trsaka i trava, kao i poljoprivrednih ostataka kao što su stabljike od kukuruza koje ne ugrožavaju zalihe hrane. Specijalni mikroorganizmi se koriste da razgrade celulozu u šećere koji se dalje fermentišu. Proizvodnja druge generacije biogoriva je još uvek neefikasna za komercijalnu upotrebu, ali neke zemlje u velikoj meri ulažu u istraživanje i razvoj. Po IEA cena proizvodnje druge generacije biogoriva u SAD-u je oko 0.80-1 USD po litru.

Treća generacija biogoriva se proizvodi iz algi ili uljane repice (jatropha), odnosno biljaka koje se nisu uzgajale ranije, a koje ne ugrožavaju zalihe hrane. Produktivnost treće generacije biogoriva je oko 30 puta veća po jedinici površine zemljišta od prve ili druge generacije biogoriva.

Četvrta generacija biogoriva kombinuje genetski optimizirane sirovine koje su ujedno dizajnirane da apsorbuju veće količine ugljen dioksida iz atmosfere. Genetski sintetizovani mikrobi se koriste za proizvodnju goriva, pa je celokupan proces 'carbon negative', odnosno eliminiše deo CO2 iz atmosfere.

Tipovi biogoriva:

BIODIZEL
Biodizel se pravi od masti i iskorišćenog jestivog ulja , koje bi inače bilo bačeno. Celokupan proces proizvodnje i upotrebe biodizela proizvodi oko 60% manje štetnih gasova staklene bašte od običnog, petrodizela. Biodizel može da se korisiti u 95% dizel motora i uglavnom se koristi kao mešavina od 5-25%.

BIOALKOHOL
Najčešći bioalkoholi koji se biološki proizvode su etanol, butanol i propanol. Bioetanol može da proizvodi od šećera iz kukuruza, šećerne repe, piljevine, trske i biljnog otpada. Etanol je najčešće korišćeno biogorivo na svetu, pogotovo u Brazilu gde se proizvodi od šećerne repe. Mešavina etanola i benzina koja se komercijalno prodaje je sa 15% etanola, odnosno E15 i većina automobila može da koristi E15.

BIOGAS
Biogas se sastoji od metana koji je glavni nusproizvod razgradjivanja organskog materijala anaerobnim mikroorganizmima. Na farmama stajnjak može da se koristi kao biogorivo, da se koristi kao prirodno djubrivo ili kao biogorivo u čvrstom stanju.

SAGOREVANJE BIOMASE
Biomasa su svi materijali organskog porekla, a otpadna biomasa kao što je piljevina, papir, ostaci od građevinskog materijala, drveće koje je isečeno tokom održavanja, gradsko smeće iz kojeg su izdvojene štetne materije i teški metali, stajsko đubrivo i ostaci od poljoprivrednih useva, se mogu sagorevati radi proizvodnje električne energije ili grejanja.

Intresantne činjenice o biogorivu

- Rudolf Diesel je dizajnirao prvi dizel motor da radi na ulje od suncokreta, kikirikija ili konoplje. Biogorivo se koristilo za prve automobile početkom prošlog veka i Ford-ov model Ts je koristio bioetanol iz konoplje.

-Kada se uzme u obzir celokupan ciklus proizvodnje i korišćenje etanola iz kukuruza, emisije gasova staklene bašte su manje oko 20% u odnosu na benzin.

- Biogoriva su prirodno razgradiva

- Bioetanol ima pozitivan energetski balans i proizvodi oko 30% više energije u odnosu na energiju koja je bila potrebna da bi se napravio jedan litar bioetanola.

- Oktanska snaga bioetanola je veća od benzina, pa u raznim auto trkama počinje da se koristi 100% bioetanola.

- Američki sektretar za energiju je u maju 2009 godine je objavio investiciju od 800 miliona dolara za istraživanje i razvoj biogoriva kao reakciju na finansijsku krizu na Američkom i svetskom tržistu.

Izvor: ecoist.rs

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, u okviru 80. Sajma poljoprivrede u Master centru Novosadskog sajma organizuje Investicionu konferenciju: "Biomasa - mogućnosti i izazovi", 20. maja 2013. u Novom Sadu.

CEDEF Investiciona konferencija: ”Biomasa – mogućnosti i izazovi” ima za cilj da podstakne investiranje u projekte iz oblasti biomase putem sveobuhvatne analize regulative, izvora finansiranja, naprednih tehnologija i mogućnosti sigurnog snabdevanja sirovinama, kao i da se pruže predlozi za veću primenu i stimulisanje upotrebe kogenertivnih sistema i stimuliše proizvodnja biogoriva.

Uredbe Vlade Republike Srbije o podsticajnim merama za povlašćene proizvođače električne energije koje su stupile na snagu u februaru 2013. godine, propisano je da se energija iz biomase otkupljuje po feed-in-tarifama od 8,22 – 13,82 evrocenti za kWh proizveden u elektranama na biomasu, dok kod elektrana na biogas iznose 12,31 - 16,498 evrocenti po kWh. Ugovorna obaveza o otkupu električne energije po povlašćenoj ceni traje 12 godina.

Energetski potencijal obnovljivih izvora u Republici Srbiji iznosi više od 3 Mtoe godišnje, što iznosi oko 25% godišnje potrošnje primarne energije.

Kao zemlja sa velikim površinama obradivog zemljišta i pod šumom, Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju biomase, koji iznosi oko 2,4-2,6 Mtoe godišnje što predstavlja oko 63-80% ukupnog potencijala OIE. Potencijal drvne biomase čini oko 1,0 Mtoe čini dok više od 1,4 Mtoe čini poljoprivredna biomasa. Procenjeno je da se svake godine u Srbiji proizvede ukupna količina od 12,5 miliona tona biomase, od toga u Vojvodini oko 9 miliona tona što čini oko 72%.

Vlada Republike Srbije je u Strategiji razvoja energetike RS do 2015. godine istakla da biomasa predstavlja najznačajniji OIE, jer količina biomase kojom raspolaže Srbija u srazmeri je sa dvadesetpetogodišnjom proizvodnjom struje u HE ''Đerdap''. Stoga, veća primena sistema kogeneracije koji obezbeđuju proizvodnju električne energije iz biomase sa istovremenim korišćenjem otpadne toplote, omogućili bi znatno smanjenje emisije zračenja štetnih materija u atmosferu, koji će u Srbiji morati da budu prilagođeni standardima Ervopske unije, značajne i uštede u potrošnji fosilnih goriva.

Na Novosadskom sajmu danas je otvoren drugi sajam Solar Therm Biomasa, a ova specijalizovana manifestacija trajaće do 12. aprila. Svoje proizvode iz oblasti proizvodnje i korišćenja obnovljivih izvora energije predstavlja preko 30 kompanija iz Srbije i inostranstva. Posetioci će biti u prilici i da prisustvuju poslovnim susretima i brojnim predavanjima o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti.

Prvog dana sajma zabeležena je slabija poseta. Veći broj štandova zauzeli su proizvođači i prodavci solarnih panela i opreme za solar. A što se same biomase tiče, juče je prisutna bila samo firma "Jela star" iz Prijepolja.