Često se čuje da Srbija, kao zemlja sa velikim površinama šume i obradivog zemljišta, ima veliki potencijal za proizvodnju ovog obnovljivog izvora energije. Procenjuje se da u ukupnom potencijalu domaćih obnovljivih izvora energije biomasa čini više od 60%, a iza nje su snaga vode i energija sunca sa po 14 %. Tržište biomase u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijeno, a jedan od uzroka je i visok porez tj. nedovoljna konkurentnost energenata koji se dobijaju na ovaj način. Kako se sve biomasa može koristiti i koje su prepreke za veću upotrebu i proizvodnju za Evronet otkriva Boban Trajković.

Izjavu za Evronet dao je i predsednik Serbio gospodin Vojislav Milijić

Emisiju EVRONET možete pogledati na sledećem linku: http://www.mreza.rs/evronet/previous-episodes/Energetika-i-saobracaj/34542/visoki-porezi-na-biomasu.html

Izvor: EVRONET

Delegacija opštine Vršac, u sastavu delegacije AP Vojvodine koju je predvodio Branislav Bugarski pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, prisustvovala je dogovorima sa predstavnicima Fondacije "Mitteleuropa", koji su održani u Trstu.

Italijani su do detalja predstavili plan da se u devet vojvođanskih opština izgrade centrale za proizvodnju električne energije iz biomase. Jedna od njih, snage 10 MW i vredna 34 miliona evra, bila bi i u opštini Vršac i u njoj bi posao trebalo da dobije oko 120 radnika.

Predstavnicima opštine Vršac uručeno je pismo o namerama, o kojem će dalje odlučivati lokalna samouprava. Na teritoriji Vojvodine godišnje se uništi i spali oko 4.8 miliona tona biomase.

U delegaciji opštine Vršac bili su Miloš Vasić član Opštinskog veća i Saša Živković koordinator u kancelariji za lokalni ekonomski razvoj.

Izvor: eVrsac.rs

Kompanija Strauss Adriatic po prvi put u Srbiji i regionu 1. novembra 2011. godine počela je da koristi kafenu plevicu kao biomasu za grejanje kompletnog pogona i administrativnog dela fabrike u Šimanovcima.

Jedinstvenost projekta ogleda se u upotrebi kafene plevice kao energenta koji sagoreva u kotlarnici na biomasu. Sama tehnologija nije ništa novo, ali je kafena plevica sve do skoro bila neiskorišćena na ovaj način i predstavljala je otpad, pa otkriće toplotne moći kafene plevice i njena primena predstavljaju kuriozitet. Godišnje se u fabrici u Šimanovcima proizvede 140 tona briketa plevice što je dovoljno za oko 3 meseca grejanja. Kotlarnica je projektovana tako da sagoreva i druge vrste biomase, pa ostatak količine neophodne za grejanje uvek može da se odabere u skladu sa tržišnim kretanjima.

“Činjenica da je ukupna investicija od 120.000 evra, zahvaljujući uštedama, isplaćena do kraja 2012. godine tj. za manje od godinu i po dana, odličan je način da ilustrujemo koliko je sistem grejanja na kafenu plevicu, uticao na poslovanje kompanije Strauss Adriatic. S druge strane, s obzirom na snažno opredeljenje naše kompanije ka društveno odgovornom poslovanju u širem smislu, smatramo da je najvažniji rezultat ovakvog vida grejanja smanjena emisija ugljen-dioksida tj. gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u atmosferu. Konkretno, ukupna godišnja emisija ovih gasova u atmosferu iz fabrike u Šimanovcima smanjena je za oko 11%, u poređenju sa prošlogodišnjim rezultatima, jer su produkti sagorevanja biomase potpuno ekološki prihvatljivi i bez štetnog uticaja po okolinu”, kažu iz Strauss-a za portal eKapija.

Kada je reč o uštedi, najveća je svakako ona koju je kompanija Strauss ostvarili prestankom upotrebe TNG (propan-butana) kao energenta za grejanje.

“Uštedu računamo na bazi odnosa plevice i TNG, odnosno poređenja potrošnje TNG u prethodnoj godini sa zimom 2011/2012. Na kraju prethodne grejne sezone, utvrđeno je da je od novembra 2011. do aprila 2012. ostvarena zaista znatna ušteda od oko 83.000 evra. Prema dosadašnjim pokazateljima, i ove zime ćemo imati uštedu na sličnom nivou u odnosu na prethodnu grejnu sezonu”, kažu iz kompanije.

Na nivou Strauss grupe je postavljen petogodišnji plan (2012. – 2016.) sa ekološkim ciljevima, a fokus je na najvažnijim uticajima na životnu sredinu, kao što su smanjenje potrošnje energije za 10%, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 15%, kao i povećanje količine recikliranog i ponovo upotrebljenog otpada za 15%. U skladu sa ciljevima grupe, Strauss Adriatic radi na unapređenju proizvodnih procesa, sa stanovišta uticaja na životnu sredinu.

Kako kažu, planirana modernizacija sistema za prečišćavanje dimnih gasova na jednom od dva pržionika doneće smanjenu potrošnju energije po toni gotovog proizvoda za 4%. U planu je i smanjenje potrošnje vode kao kontinualan proces, što je najteže uraditi, jer veći deo potrošnje čini sanitarna voda, a proizvodni proces je već optimizovan. Takođe, radi se i na povećanju količine recikliranog i ponovo upotrebljenog otpada.

Pored smanjenja štetnih uticaja na okolinu, Strauss Adriatic konstantno radi na pronalaženju načina za unapređenje celokupnog poslovanja. Jedan od rezultat je i projekat grejanja na kafenu plevicu, koji je bio ideja njihovog inžinjera Nemanje Mašića.

“U tome nam umnogome pomaže sistem poslovanja po Kaizen filozofiji, koja motiviše i inicira naše zaposlene da predlažu konkretne korake za podizanje efikasnosti proizvodnje i čitavog poslovnog sistema”, kažu u Strauss-u.

Iako je evidentna ušteda, koja se meri i u ekološkom i u novčanom pogledu, do sada ipak nije postojalo interesovanje drugih kompanija za projekat grejanja na kafenu plevicu, izuzev u Strauss grupi.

U Strauss-u objašnjavaju da je ipak gorivo specifično i vezano isključivo za velike kompanije u preradi kafe.

Međutim, kako dodaju, zbog izuzetnih rezultata koji su ostvareni u Srbiji, ovaj projekat ima mogućnost primene i u drugim zemljama u kojima Strauss grupa posluje, pa izuzetnu satisfakciju predstavlja činjenica da ovaj vid grejanja svoje poreklo ima upravo u našoj zemlji.

Izvor: Eko kuće

Biomasu je najbolje koristiti za zagrevanje prostora u domaćinstvima, kao zamenu za loženje mazuta i uglja u toplanama, za proizvodnju struje i biogoriva. Veći deo biomase iz drveta mogao bi da se koristi za proizvodnju peleta i toplotne energije, a poljoprivredna biomasa za kogeneraciju električne i toplotne energije i proizvodnju biogasa

Ograničene rezerve fosilnih goriva (nafte, uglja, prirodnog gasa), kao i štetan uticaj na životnu sredinu usled emisije ugljen-dioksida prilikom sagorevanja ovih goriva, podstakle su industriju i potrošače na sve veću upotrebu obnovljivih izvora energije (biomase, solarne, hidro i energije vetra), kako u svetu, tako i kod nas. Brojne analize pokazuju da je biomasa najveći resurs obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji. Podaci Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine pokazuju da ukupni procenjeni potencijal biomase kod nas iznosi oko 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte godišnje. Iz ugla energije koja se teoretski može proizvesti, ova količina biomase u srazmeri je sa dvadesetpetogodišnjom proizvodnjom struje u HE ''Đerdap''.

Mogućnosti korišćenja biomase zavise od energetskog miksa, odnosno da li se potencira proizvodnja električne ili toplotne energije, ili možda za proizvodnju biogoriva za saobraćaj. Ono što je svima zajedničko jeste da je neophodna zakonska regulativa, i pre svega regulativa potencijala, kako se ne bi koristili previše i na neadekvatan način, pa da ne dođe do konflikta između proizvodnje hrane i energije.

Biomasa je organska supstanca biljnog ili životinjskog porekla (drvo, slama, biorazgradivi ostaci iz poljoprivredne proizvodnje, stajsko đubrivo, organski deo komunalnog čvrstog otpada), koja se kao izvor obnovljive energije može koristiti za proizvodnju toplotne i električne energije i za proizvodnju tečnih i gasovitih goriva - bioetanola, biodizela i biogasa.

Energetski potencijal biomase od šumarstva i drvne industrije, nastale prilikom seče i prerade drveta, u našoj zemlji se procenjuje na približno jedan milion tona ekvivalentne nafte. Oko 1,7 miliona tona ekvivalentne nafte potiče od poljoprivredne biomase - poljoprivrednog otpada i ostataka iz ratarstva, uključujući i tečno stajsko đubrivo. Osim ostataka iz ratarstva za proizvodnju hrane u Srbiji, postoje velike mogućnosti i za namensko uzgajanje biomase, koje neće konkurisati proizvodnji hrane.

Biomasu je u Srbiji najbolje koristiti za zagrevanje prostora u domaćinstvima, ili kao zamenu za loženje mazuta i uglja u toplanama, kao i za proizvodnju struje, korišćenjem ostataka iz poljoprivrede i za proizvodnju biogoriva. Veći deo biomase iz drveta mogao bi da se koristi za proizvodnju peleta i proizvodnju toplotne energije, a poljoprivredna biomasa za kogeneraciju električne i toplotne energije i proizvodnju biogasa.

Ambiciozni plan Ministarstva energetike da do 2020. godine udeo OIE u ukupnoj potrošnji energije dostigne 27%, postavlja brojne izazove pred proizvođače i korisnike energenata na bazi OIE. Tržište biomase kod nas nije dovoljno razvijeno, a jedan od uzroka je i nedovoljna konkurentnost energenata od biomase. Tačnije, postignut je određeni nivo iskorišćenja šumske biomase, kao i ostataka u poljoprivredi, ali tako dobijeni proizvodi se gotovo u celini izvoze.

Ovi energenti simbolično učestvuju u supstituciji skupih uvoznih energenata ili električne energije koja se koristi za grejanje. Na povećanju učešća biomase u energetskom bilansu zemlje treba preduzeti niz koraka, a prvi i najjednostavniji je da se kategorizacija biomase adekvatno primeni na postojeće fiskalne i zakonske okvire u našoj zemlji. Danas imamo paradoksalnu situaciju da su energenti na bazi biomase, kao što su pelet i briket, opterećeni opštom stopom poreza na dodatu vrednost od 20%, dok su konvencionalni energenti koji se koriste u iste svrhe, kao što su prirodni gas i ogrevno drvo, oporezovani posebnom stopom PDV-a od 8%.

Nacionalna asocijacija za biomasu - ''Serbio'' pokrenula je inicijativu za adekvatnu kategorizaciju biomase i energenata dobijenih od biomase, pre svega adekvatan poreski tretman, u skladu sa poreskom stopom ostalih energenata. Inicijativa se zasniva na izmeni i dopuni Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV, tako da se i ogrev na bazi biomase, u koji spadaju sečka, pelet i briket, operezuje posebnom poreskom stopom od 8%.

„S obzirom da se skoro sav briket i pelet izvozi, država ne ostvaruje prihod od PDV, tako da smanjenje poreske stope ne bi ni moglo da dovede do smanjenja prihoda u budžetu, već bi ekološki čista goriva postala konkurentnija na domaćem tržištu, čime bi se postigla veća supstitucija uvoznih energenata domaćim, ali i ostvarivanje većih prihoda od PDV“, rekao je Tomislav Micović, predstavnik Nacionalne asocijacije za biomasu - ''Serbio'', na predstavljanju ove inicijative u beogradskom Medija centru i najavio da će uputiti zahtev za smanjenje PDV-a Ministarstvu finansija i privrede, da bi se poreska stopa na ogrev na bazi biomase izjednačila sa stopom oporezivanja konvencionalnih energenata koji se koriste za grejanje, kao što su prirodni gas i ogrevno drvo.

Micović je istakao da država trenutno skoro ne ostvaruje prihod od PDV-a na sečku, pelet i briket, jer se 90 odsto proizvodnje izvozi, tako da smanjenje poreske stope ne bi dovelo do smanjenja prihoda u budžetu.

"Smanjenjem stope PDV-a na osam odsto povećala bi se iskorišćenost biomase u Srbiji, a ekološki čista goriva postala bi konkurentnija na domaćem tržištu, čime bi se postigla zamena uvoznih energenata domaćim ", kazao je on i dodao da bi se na taj način povećao prihod od PDV-a, razvili potencijali lokalnih zajednica u koje sve više proizvođača bioenergenata želeli da ulaže i otvorila bi se nova radna mesta.

Predstavnik Resurs centra iz Majdanpeka, Boris Ilijevski, ističe da je biomasa veliki neiskorišćeni potencijal Srbije.

"Iz ugla energije koja se teoretski može proizvesti, ta količina biomase je u srazmeri sa proizvodnjom struje u Đerdapu tokom 25 godina. Ambiciozan plan Ministarstva energetike da do 2020. godine udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji dostigne 27 odsto, teško će biti ostvariv, ukoliko se ne pomogne proizvođačima. Umesto da EPS deo uglja zameni srpskom biomasom, to će učiniti češka elektroprivreda", kazao je Ilijevski.

Predsednik organizacije ''Serbio'', Vojislav Milijić, kazao je da su procene da se u Srbiji godišnje proizvede oko 200.000 tona drvenih peleta, dok je proizvodnja poljoprivrdnog peleta (od slame) manja.

"Očekujem da će u Vojvodini proizvodnja poljoprivrednog peleta u narednoj godini dostići 500.000 tona, jer bi trebalo da se podignu nova postrojenja", kazao je Milijić. On je dodao da se godišnje proizvodi i oko 100.000 tona drvene sečke. Milijić je kao ilustraciju neadekvatnog korišćenja obnovljivih izvora energije istakao da se sečka u svetu koristi uglavnom kao gorivo u elektranama i toplanama, dok se u Srbiji najviše upotrebljava u fabrikama iverice.

''Serbio'' (www.serbio.rs) je profesionalna organizacija koja okuplja proizvođače energenata od biomase, proizvođače i distributere kotlovskih postrojenja na biomasu, kao i udruženja vlasnika šuma, ekološka i druga udruženja zainteresovana za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Izvor: POSLOVI NSZ http://poslovi.nsz.gov.rs/page/index/54/story/1126

Subotička toplana započela je projekat izgradnje postrojenja na biomasu i u toku je izrada studije izvodljivosti koja treba da pokaže sve prednosti i nedostatke takvog jednog postrojenja, najavio je direktor Javnog komunalnog preduzeća "Subotička toplana" Pero Rikić.

On je na radionici "Biomasa i mogućnost primene u kogenerativnim postrojenjima", ocenio kao odlične prve pokazatelje te studije, odnosno da je izvođenje jednog takvog postrojenja opravdano.

"Biomasa, koje ima u velikim količinama u regiji, koristila bi se kao energent, naročito biomasa poljoprivrednog porekla. Njenim korišćenjem mi bismo proizvodili zelenu energiju, i to električnu i toplotnu energiju za naše korisnike usluga", rekao je Rikić novinarima na pomenutom skupu.

Uvođenje biomase sprovodi se na inicijativu i uz podršku Nemačke razvojne banke KfW.

Kako je rečeno na istom skupu, biomasa čini 60 odsto ukupnog potencijala obnovljivih izvora energije u zemlji.

Postrojenje koje bi se gradilo u Subotici, imalo bi procenat efikasnosti od 31 odsto u proizvodnji električne energije i 85 odsto u proizvodnji toplotne energije, što bi, kako je rečeno na skupu, u kombinaciji sa očuvanjem životne okoline i nižom cenom toplotne energije, Subotičku toplanu činilo "socijalno-odgovornom" kompanijom.

Izvor: Večernje novosti