U svetu obnovljivih izvora energije, tehnološki napredak igra ključnu ulogu u povećanju efikasnosti i održivosti. Jedna od najrevolucionarnijih tehnologija koja je uticala na ovu oblast su dronovi. Dronovi su ne samo promenili način na koji pristupamo inspekcijama i nadzoru, već su i omogućili dostupnost informacija koje su ranije bile nezamislive, prenosi dron.rs

Koja je uloga daljinskog grejanja u energetskoj krizi? Da li je sistem daljinskog grejanja deo rešenja ili problema? 

U susret novim energetskim izazovima, trenutnom stanju, problemima i rešenjima, Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD, 13. oktobra u hotelu „Sheraton“, u Novom Sadu,  organizovaće međunarodnu konferenciju „Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja“. 

Konferencija se održava u okviru petog po redu dvodnevnog događaja SEE ENERGY – Connect & Supply V (13-14. oktobar),  na temu „Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji“, a u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO“. Pored ove teme prisutni će imati priliku upoznati se sa trenutnim stanjem, razvojom i izazovima u oblasti cirkularne ekonomije, solarne i energije iz biomase, elektromobilnosti, izvorima finansiranja, tehnologijama i izazovima.  (SEE ENERGY program)

Prvog dana SEE ENERGY konferencije prisutnima će se obratiti i svečano otvoriti konferenciju predstavnici EBRD banke, Sekreterijata Energetske zajednice, EU delegacije,  Ministarstva rudarstva i energetike, ambasade Austrije, grada Novog Sada, kao i predstavnik Advantage Austria, odeljenja za promociju spoljne trgovine Privredne komore Austrije u Srbiji.

REGISTRACIJA je obavezna i bez kotizacije  - link za registraciju

EBRD, austrijska vlada i švajcarski državni sekreterijat za ekonomske poslove (SECO) nastavljaju sa podrškom integracije tehnologija zasnovanih na OIE u sistemima daljinskog grejanja WB6 putem programa REDEWeB 

Izvor: mre.gov.rs

11 gradova u Srbiji će udisati čistiji vazduh, dobiti efikasnije grejanje na zelenu energiju  i zdraviju životnu sredinu

Kako bi podržala ove projekte EBRD je osnovala Fond za sisteme daljinske energije iz obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu (Renewable District Energy in Western Balkans – ReDEWeB), koji ima za cilj da doprinese rastu ulaganja u sektor OIE. Kao prvi konkretan korak u implementaciji Memoranduma o razumevanju1, EBRD i Ministarstvo rudarstva i energetike su formirali Program obnovljivih izvora energije u distriktu Srbije („ReDE Serbia“) koji uključuje dve komponente: investicionu komponentu i komponentu dijaloga o politici.

U prvoj fazi vrednoj 40,5 miliona evra razvijaju se projekti u 11 gradova primenom tehnologija kao što su:

• solarno termalno direktno napajanje (Niš)
• toplotne pumpe koje koriste toplotu iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (Kruševac, Vršac)
• toplotna pumpa koja koristi otpadnu toplotu iz data centra (Kragujevac)
• toplotne pumpe koje koriste geotermalne izvore (Pančevo, Bečej, Vrbas, Paraćin, Niš)
• direktna geotermalna primena (Bogatić) i biomasu (Novi Pazar)

Procenjuje se da će dodatni projekti biti uključeni u fazu II, dok solarno - termalni projekat u Prištini i Solarno - termalni projekat u Novom Sadu napreduju. U Bosni i Hercegovini u razvoju su projekti toplotnih pumpi koji koriste energiju iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (Sarajevo, Zenica), zatim geotermalne izvore (Sarajevo) i industrijski otpad (Banja Luka ) radi dobijanja toplotne energije.

"Tek sada kada je kriza, shvatilo se koliko je važno da pored velikih kapaciteta moramo da radimo na tome da pomognemo domaćinstvima i lokalnim samoupravama da budu samodovoljni. Podaci kažu da se danas iz OIE proizvede 37 GWh toplotne energije. Realizacijom planiranih projekata u 11 lokalnih samouprava, iz OIE ćemo proizvoditi 197 GWh toplotne energije, odnosno 3,5 puta više" , izjavila je danas potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović u Kragujevcu, gde je potpisala memorandume o razumevanju za projekat „Obnovljiva daljinska energetika u Srbiji“ sa EBRD bankom i SECO-om u prisustvu Delegacije EU u Srbiji.

EBRD sprema kredit od 30 miliona evra, Švajcarska donira 7 miliona, dok EU 3 miliona

"Pre godinu dana, kada smo počeli projekat, mislili smo da je važan i inovativan, a danas u svetlu krize značaj projekta je još veći. Ovo će biti primer kako da ubrzamo energetsku tranziciju, poboljšamo energetsku bezbednost i unapredimo kvalitet vazduha", izjavio je direktor EBRD-a za Zapadni Balkan, g. Matteo Colangeli.

U organizaciji EBRD banke i švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO), konferencija će biti mesto na kojem će energetski eksperti predstaviti radove o planiranim i sprovedenim projektima, koji najbolje ilustruju najnovija dešavanja u sektoru daljinske energetike.

Bojan Bogdanović, Menadžer Fonda za obnovljive izvore energiјe u sistemima daljinske energetike u okviru  Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) na konferenciji će predstaviti aktivno delovanje banke u cilju podržavanja korišćenja OIE u daljinskim sistemima grejanja i hlađenja u svim zemljama u regionu.

"Proširenjem sistema daljinskog grejanja i povećanjem udela obnovljivih izvora i otpadne toplote rasterećujemo elektroenergetski sistem od dela potrošača koji se greju na el.energiju, smanjujemo zagađenje vazduha od neefikasnih individualnih ložišta i emisije CO2, omogućavamo isporuku obnovljive i otpadne energije tamo gde je to inače drugačije teško moguće (urbana gradska jezgra)“ , izjavio je Bogdanović.

Mesto na panel diskusiji  između ostalih, aktivno će zauzeti predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Sekreterijata Energetske Zajednice, Agencije za energetiku RS, Udruženja toplana Srbije, JKP Novosadske toplane, Eko toplane iz Banjaluke.

Cilj konferencije je da se predstave najnovija dostignuća u primeni obnovljivih izvora energije u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja, predstavljanje projekata koji aktivno učestvuju u smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva (pretežno solarno – termalnih, geotermalnih i toplotnih pumpi), kao i promocija OIE potencijala u Srbiji i u samoj regiji Zapadnog Balkana, kao odličnog tržišta za potencijalne investicije i ulaganja  privatnih investitora. 

Prva svetska plutajuća solarna elektrana na visokim nadmorskim visinama - u švajcarskim Alpima

Prva na svetu plutajuća solarna farma na visokim visinama smeštena je poput splava na vrhu Lac des Toules, rezervoara u blizini sela Bourg-Saint-Pierre, u kantonu Valais u blizini švajcarsko-italijanske granice. To je jedinstvena elektrana koju je u decembru 2019. godine postavila kompanija “Romande Energie”, glavni snabdevač električnom energijom u švajcarskoj. „Na ideju smo došli 2012. godine uz kafu“, podseća Guillaume Fuchs, vodeći projektant vetroelektrana i plutajućih solarnih postrojenja u kompaniji “Romande Energie”.

"Razmišljali smo o načinima na koje bismo branama mogli proizvesti više električne energije. Prvo smo razmotrili snagu vetra, ali bilo je previše ograničenja. Pa smo onda razmotrili projekat sa plutajućim solarnim pločama."

• Kako funkcioniše elektrana?

Solarna elektrana u Lac des Toules sastoji se od 1.400 panela, smeštenih na 36 plutajućih konstrukcija od aluminijuma i polietilenske plastike, usidrenih na dnu jezera. Trenutna proizvodnja premašuje 800.000 kilovat sati (kWh) godišnje, što je ekvivalent potrošnje za oko 220 domaćinstava.

Uprkos značajnoj početnoj investiciji od 2,35 miliona CHF (približno 2,6 miliona USD) - više nego što bi koštala slična instalacija na kopnu, zahvaljujući dodatnim troškovima koji se povezuju sa splavovima i sidrima - fotonaponska instalacija na veštačkom jezeru na velikoj nadmorskoj visini ima nekoliko prednosti.

„Atmosfera je malo tanja  zbog čega su UV zraci intenzivniji", objašnjava Fuchs. „Paneli su zapravo efikasniji na niskim temperaturama, a možemo čak i da koristimo svetlost reflektovanu od snega."

Korišćenje dvostranih panela, koji su opremljeni fotonaponskim ćelijama i na prednjoj i na zadnjoj strani, znači da mogu da koriste i svetlost koja se reflektuje od površine vode, što povećava električni prinos.

„U poređenju sa instalacijom istih dimenzija dole u ​​dolini, ovde gore proizvodimo oko 50% više električne energije“, ističe vodeći projektant Guillaume Fuchs.

• Otporna na sneg i led

Počevši sa radom u decembru 2019. godine, solarna elektrana u Alpima uspešno je prebrodila prvu zimu, kaže Fuchs. Problem leda, koji na jezeru može biti debeo i do 60 cm, rešen je pomoću plovaka koji podižu strukturu kad god se površina vode zaledi. Kada se jezero potpuno isprazni krajem marta, platforme se odmaraju na dnu koje je izravnano.

Konstrukcija može da izdrži i do 50 cm snega. Ako su padavine jače, sneg sklizne sa panela čim sunce počne da sija.

Zadnja strana ploče je ono što proizvodi električnu energiju “, objašnjava Fuchs. „Zagreju se, a sneg samo isklizne. Nakon nekoliko testova, došli smo do zaključka da bi nagib od 37 ° na panelima bio dovoljan da se sneg skine, bez ugrožavanja efikasnosti fotonaponskih ćelija. "

• Alpski efekat

Tri faktora se udružuju kako bi ova solarna farma na velikim nadmorskim visinama mogla da proizvede i do 50% više energije od one na niskom položaju: hladne temperature, jači UV zraci i svetlost koja se odbija od okolnog snega. Fotonaponske ćelije su efikasnije u hladnom vremenu, kao što Fuchs ističe.

Soderstrom takođe ističe potencijal ovog izbora mesta za proizvodnju električne energije, posebno zimi: "Na nadmorskoj visini od 1.810 metara ima mnogo manje magle nego niže. A sneg odražava sunčevu svetlost, tako da paneli mogu da iskoriste više energije - fenomen poznat kao efekat albedo “. Upotreba dvostranih modula ovde je vrlo efikasna, jer kada sneg sleti na ploču, svetlost koja se reflektuje sa jedne strane zagreva drugu stranu stvarajući energiju, uzrokujući da sneg klizi.

Ukupni efekat ovog alpskog okruženja je veći energetski prinos, posebno u zimskim mesecima. Bila je to smela, ali pobednička odluka. Soderstrom ističe: "Nema ništa novo ili izuzetno u vezi sa plutajućim solarnim farmama, i postoji mnogo primera širom sveta, ali ovo je prva koja mora da izdrži oštre klimatske uslove alpske zime. I to je dodatak i dokaz švajcarske stručnosti “. Prema podacima SFOE, električna energija iz obnovljivih izvora činila je oko 75% potrošnje električne energije u Švajcarskoj i 62% proizvodnje električne energije u 2019. godini.

Ovaj prvi na svetu projekat privlači veliko interesovanje elektroenergetskih kompanija širom sveta i čak je postao turistička atrakcija u regionu. „U kontaktu smo sa drugim dobavljačima električne energije u Švajcarskoj i Evropi s ciljem izvoza naše tehnologije“, kaže Fuchs. Gradonačelnik Bourg-Saint-Pierre, Gilbert Tornare, dodaje: "Ovde na kraju doline živimo od ono malo prirodnih resursa koje imamo - sunca, vode i vetra. Tako smo ovaj projekat dočekali sa velikim interesovanjem i entuzijazmom. I imamo prilično turista koji dolaze da pogledaju našu plutajuću solarnu farmu. Ovaj projekat je dobar za našu energetsku nezavisnost - ali i za naš ekonomski opstanak u regionu. "

• Budućnost solarne energije

Prva plutajuća solarna instalacija izgrađena je 2007. godine u Japanu, a pratili su je projekti u drugim zemljama, uključujući Francusku, Italiju, Južnu Koreju, Španiju i SAD. Trenutno širom sveta radi više od stotinu plutajućih postrojenja i kapacitet se povećava od 2014. godine.

Paneli se mogu postaviti na sve vrste vodenih površina, od industrijskih (neiskorišćenih rudnika) do otvorenog mora. Najveća svetska instalacija ove vrste sada se nalazi u provinciji Anhui u Kini, dok je najveća u Evropi u Piolencu, na jugu Francuske (sa 47.000 fotonaponskih panela).

Prema rečima investitora u ovom sektoru, plutajuće stanice su zaista budućnost solarne energije jer voda hladi ploče povećavajući njihov prinos. Dalje, ovim se rešava pitanje upotrebe zemljišta jer ne oduzimaju prostor poljoprivredi ili građevinarstvu.

Ova vrsta solarne energije verovatno će se proširiti u mnogim delovima sveta, kažu iz Singapurskog instituta za istraživanje solarne energije i Svetske banke.

Watt d'Or nagrada za 2021. godinu

Solarni projekat Lac des Toules do danas je koštao 2,35 miliona švajcarskih franaka. Trenutno proizvodi 800.000 kWh električne energije godišnje, što je dovoljno za napajanje 220 domaćinstava. Kao priznanje za svoju pionirsku tehnologiju, “Romande Energie” je nagrađen SFOE-om od 2021 Watt d'Or u kategoriji obnovljivih izvora energije. Međutim, trenutna struktura - iako efikasna - i dalje je samo demonstracijski projekat. Kao što Fuchs otkriva, „Romande Energie“ ima mnogo veće planove za budućnost, sa većom i trajnijom konstrukcijom koja će se na istom jezeru izgraditi 2022. godine: „Cilj je proizvodnja 22 miliona kWh godišnje, dovoljno snage za 6.100 domaćinstava.“

Izvor 

https://www.euronews.com/green/2021/05/14/extraordinary-views-from-the-world-s-first-mountainous-solar-farm

https://www.euronews.com/green/2021/06/04/the-high-altitude-solar-farm-floating-to-success

https://houseofswitzerland.org/swissstories/environment/worlds-first-high-altitude-floating-solar-farm-swiss-alps

Prevela: Ivana Kravić

Priredila: Jelena Bunčić