Od solarnih elektrana do baterijskih skladišta: Šta energetski projekat mora da ispuni da bi dobio finansiranje?

Erste Banka Srbija, koja je učestvovala u finansiranju više od 80 projekata obnovljivih izvora energije, biće deo konferencije SEE ENERGY 2026, 4. i 5. novembra u Novom Sadu. Milan Novaković,šef Odeljenja za specijalna finansiranja i poslove sa javnim sektorom, govoriće o kriterijumima na osnovu kojih banke procenjuju energetske investicije, rizike i mogućnosti dugoročnog finansiranja.

Energetska tranzicija u Srbiji ulazi u fazu u kojoj više nije dovoljno samo planirati nove proizvodne kapacitete. Sve veći značaj dobijaju ekonomska održivost projekata, stabilnost prihoda, dostupnost kapitala i sposobnost investitora da odgovore na zahteve finansijskih institucija.

Solarne elektrane, vetroparkovi, baterijska skladišta energije, hibridni energetski sistemi i projekti energetske efikasnosti otvaraju nove investicione mogućnosti. Istovremeno, svaki od njih pred banke i investitore postavlja različita pitanja: koliko je projekat tehnički pripremljen, kakva je struktura njegovih prihoda, ko preuzima tržišne rizike i koliko je realno da investicija ostvari planirane rezultate?

Upravo će bankabilnost energetskih projekata biti jedna od važnih tema međunarodne konferencije i izložbe SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY, koja se održava 4. i 5. novembra u Kulturnoj stanici Čeličana, u novosadskom Distriktu.

U diskusiji posvećenoj finansiranju energetskih investicija učestvovaće Milan Novaković, šef Odeljenja za specijalna finansiranja i poslove sa javnim sektorom, Erste Banka Srbija, koji će predstaviti perspektivu finansijske institucije u proceni projekata obnovljivih izvora energije i drugih energetskih ulaganja.

Erste Banka: Više od 80 projekata obnovljivih izvora energije

Prema podacima koje je Erste Banka predstavila u tekstu objavljenom na Energetskom portalu u septembru 2026. godine, banka je do sada učestvovala u finansiranju više od 80 projekata obnovljivih izvora energije, ukupne instalisane snage preko 800 MW, uz ulaganja veća od 400 miliona evra.

Ovi rezultati ukazuju na značaj finansijskog sektora u razvoju obnovljivih izvora energije u Srbiji, ali i na činjenicu da uspešna realizacija energetskih projekata zahteva mnogo više od raspoložive tehnologije i investicione ideje.

Finansiranje projekata obnovljivih izvora energije podrazumeva dugoročnu procenu tehničkih, regulatornih, tržišnih i finansijskih rizika. Za banku je važno da razume kako će projekat ostvarivati prihode tokom svog životnog veka, da li su predviđeni troškovi realni i u kojoj meri investicija može da odgovori na promene tržišnih uslova.

Erste Banka u okviru svojih finansijskih rešenja za obnovljive izvore energije navodi mogućnost dugoročnog projektnog finansiranja, sa rokovima koji mogu dostići 15 godina, u zavisnosti od karakteristika i uslova konkretnog projekta.

Takav pristup posebno je značajan za energetski sektor, u kojem su početna kapitalna ulaganja visoka, dok se povraćaj investicije ostvaruje tokom dužeg vremenskog perioda.

Novi finansijski instrumenti za zelene investicije u Srbiji

Značajan podsticaj zelenim investicijama predstavlja i saradnja domaćih banaka sa evropskim finansijskim institucijama.

U septembru 2026. godine Evropska investiciona banka (EIB) i Erste Banka potpisale su sporazum o finansijskom paketu vrednom 22 miliona evra, koji obuhvata kredit od 20 miliona evra i dva miliona evra bespovratne podrške Evropske unije.

Cilj ovog aranžmana jeste podrška digitalnim i zelenim investicijama kompanija u Srbiji, čime se otvaraju dodatne mogućnosti za modernizaciju poslovanja, unapređenje konkurentnosti i ulaganja u održivije tehnologije.

Prethodno je, u okviru programa SME Go Green, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), uz podršku Evropske unije, obezbedila kreditnu liniju do 15 miliona evra za Erste Banku, namenjenu podršci zelenim investicijama malih i srednjih preduzeća.

Ovi finansijski instrumenti pokazuju da energetska tranzicija nije isključivo pitanje izgradnje velikih elektrana. Ona obuhvata i modernizaciju industrijskih postrojenja, smanjenje potrošnje energije, unapređenje proizvodnih procesa i ulaganja koja kompanijama omogućavaju dugoročno konkurentnije poslovanje.

Ipak, dostupnost finansijskih sredstava ne znači automatski da će svaki projekat dobiti kredit. Ključno pitanje ostaje koliko je investicija pripremljena i da li može da ispuni zahteve finansiranja.

Šta banke proveravaju pre nego što odobre energetski projekat?

Energetski projekti imaju svoje specifičnosti, ali banke prilikom procene finansiranja razmatraju nekoliko međusobno povezanih elemenata.

Jedan od najvažnijih jeste predvidivost budućih prihoda.

Kod solarnih i vetroelektrana, posebno onih koje posluju na tržišnim osnovama, važnu ulogu mogu imati dugoročni ugovori o otkupu električne energije, poznati kao PPA (Power Purchase Agreement). Takvi ugovori, u zavisnosti od ugovorenih uslova i kreditne sposobnosti kupca, mogu doprineti stabilnosti prihoda i smanjenju tržišnog rizika.

Međutim, PPA sam po sebi ne garantuje bankabilnost. Finansijske institucije analiziraju i kvalitet ugovornih strana, trajanje ugovora, mehanizme određivanja cene, mogućnosti raskida i druge okolnosti koje mogu uticati na sposobnost projekta da servisira dug.

Drugo važno pitanje jeste tehnička i regulatorna pripremljenost investicije.

Status priključenja na elektroenergetsku mrežu, potrebne dozvole, izbor tehnologije, pouzdanost izvođača i kvalitet projektne dokumentacije mogu značajno uticati na procenu rizika.

Posebnu pažnju privlači i pitanje finansijske konstrukcije: koliko sopstvenog kapitala investitor obezbeđuje, kakva je očekivana dinamika novčanih tokova i koliko je projekat otporan na nepovoljne tržišne scenarije.

Upravo na ovim pitanjima često nastaje razlika između projekta koji je tehnički izvodljiv i projekta koji je spreman za bankarsko finansiranje.

Da li su baterijska skladišta i hibridni projekti novi izazov za finansijere?

Sa razvojem obnovljivih izvora energije raste interesovanje za baterijske sisteme za skladištenje energije (BESS), kao i za hibridne projekte koji kombinuju proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora sa skladištenjem i naprednim upravljanjem.

Za investitore, baterije otvaraju mogućnost fleksibilnijeg upravljanja proizvodnjom i potrošnjom električne energije. Za finansijske institucije, međutim, ovakvi projekti zahtevaju dodatno razumevanje njihovog poslovnog modela.

Za razliku od klasičnih proizvodnih postrojenja, prihod baterijskog sistema može zavisiti od više različitih tržišnih i operativnih aktivnosti. To znači da finansijer mora da proceni održivost predviđenih prihoda, rizike promene tržišnih pravila, tehnološke performanse i dugoročnu ekonomiku skladištenja energije.

Slična pitanja pojavljuju se i kod industrijskih projekata koji kombinuju sopstvenu solarnu elektranu, baterijsko skladište, potrošnju iz mreže i sisteme za upravljanje energijom.

Takve investicije mogu doprineti optimizaciji troškova i većoj energetskoj sigurnosti, ali njihova finansijska opravdanost zavisi od konkretnog profila potrošnje, tarifnih uslova, investicionih troškova i regulatornog okvira.

Zbog toga će odnos između tehnologije, poslovnog modela i finansiranja biti jedna od važnih tema konferencije SEE ENERGY 2026.

Industrija pred odlukom: Kako finansirati sopstvenu energetsku tranziciju?

Za industrijske kompanije pitanje finansiranja ima dodatnu dimenziju.

Energetska investicija ne mora nužno da znači izgradnju elektrane namenjene prodaji energije na tržištu. Sve više industrijskih projekata razmatra se kroz njihov uticaj na troškove proizvodnje, sigurnost snabdevanja, energetsku efikasnost i dugoročnu konkurentnost.

Sopstvena solarna elektrana, kogeneraciono postrojenje, velika toplotna pumpa, baterijsko skladište ili modernizacija energetskog sistema mogu imati različite ekonomske efekte u zavisnosti od potreba konkretnog industrijskog potrošača.

U takvim slučajevima finansijska institucija ne procenjuje samo pojedinačno energetsko postrojenje, već i ukupnu finansijsku stabilnost kompanije, očekivane uštede, rizike realizacije i uticaj investicije na njeno poslovanje.

Zato je za industriju posebno važno da razume koji modeli finansiranja odgovaraju određenoj vrsti ulaganja i kako da pripremi dokumentaciju koja banci omogućava kvalitetnu procenu.

Može li energetska investicija da se finansira na osnovu budućih prihoda projekta? Kada je primerenije korporativno kreditiranje? Koje rizike investitor mora sam da preuzme, a koje je moguće raspodeliti kroz ugovore i finansijsku strukturu?

SEE ENERGY 2026: Od investicione ideje do projekta spremnog za finansiranje

Sedmo izdanje međunarodne konferencije SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY, u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, ove godine stavlja industriju u središte razgovora o energetskoj budućnosti.

Konferencija povezuje velike potrošače energije, industrijske kompanije, investitore, developere, proizvođače tehnologija, inženjerske kompanije i finansijske institucije.

Program obuhvata sopstvenu proizvodnju električne i toplotne energije, kogeneraciju, velike toplotne pumpe, upravljanje energijom u realnom vremenu, energiju iz otpada, solarne i baterijske sisteme, aktivne kupce na tržištu električne energije i finansiranje investicija.Učešće Milana Novakovića iz Erste Banke Srbija omogućiće učesnicima da sagledaju investicije i iz perspektive finansijera: šta banke smatraju prihvatljivim rizikom, koji elementi poslovnog modela utiču na odluku o kreditiranju i kako investitori mogu unaprediti pripremu svojih projekata.

Pored konferencijskog programa, SEE ENERGY 2026 donosi izložbu energetskih tehnologija i organizovane B2B susrete, sa ciljem povezivanja industrijskih potreba sa tehnološkim, investicionim i finansijskim rešenjima.

Jer jedno od ključnih pitanja energetske tranzicije više nije samo koje tehnologije postoje i koliko energije mogu da proizvedu.

Pitanje je koji projekti imaju održiv poslovni model, ko je spreman da u njih investira i pod kojim uslovima mogu da dobiju dugoročno finansiranje.

SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY

4–5. novembar 2026.

Kulturna stanica Čeličana, Distrikt, Novi Sad

Konferencija | Izložba energetskih tehnologija | B2B susreti

Informacije i registracija:https://events-serbio.rs/

Izvor: Elixir Group

Od otpada do energije: Elixir Group predstavlja Eco Energy – Postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada u Prahovu na SEE ENERGY 2026

Jedan od najznačajnijih novih projekata Elixir Group, Eco Energy – Postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada u Prahovu počelo je sa radom. Ovo postrojenje projektovano za proizvodnju 35 tona niskopritisne pare na sat sa ukupnom toplotnom snagom kotla od 30 MW, , biće jedna od konkretnih industrijskih tema na konferenciji SEE ENERGY 2026, 4. i 5. novembra u Novom Sadu.

Kako energetski intenzivna industrija može istovremeno da smanji zavisnost od fosilnih goriva, unapredi energetsku sigurnost i pronađe novu vrednost u otpadu koji više nije moguće reciklirati? Jedan od konkretnih odgovora dolazi iz Elixir , gde je u rad pušteno Eco Energy – Postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada kao deo šire energetske transformacije industrijskog kompleksa.

Elixir Group, partner konferencije SEE ENERGY 2026, kroz ovaj projekat povezuje industrijsku energetiku, upravljanje otpadom, cirkularnu ekonomiju i dekarbonizaciju proizvodnje.

100.000 tona otpada godišnje – 30 MW toplotne energije

Eco Energy postrojenje je projektovano za termički tretman i energetsko iskorišćenje do 100.000 tona nereciklabilnog otpada godišnje, uz 30 MW toplotne snage.

Toplotna energija dobijena iz otpada koristi se za proizvodnju 35 tona niskopritisne vodene pare na sat, namenjene direktnoj upotrebi u proizvodnim procesima industrijskog kompleksa Elixir Prahovo. Na taj način energija iz otpada postaje deo internog energetskog sistema fabrike i zamenjuje deo energije koja se dobija iz fosilnih goriva.

Postrojenje se zasniva na tehnologiji termičkog tretmana otpada u fluidizacionom sloju, a Elixir navodi da je tehnološko rešenje usklađeno sa evropskim zahtevima i najboljim dostupnim tehnikama za termički tretman i energetsko iskorišćenje otpada.

Eco Energy kao deo dekarbonizacije industrije

Značaj projekta prevazilazi samo pitanje upravljanja otpadom. Za Elixir Group, Eco Energy je deo šire strategije usmerene na energetsku sigurnost, diverzifikaciju izvora energije, efikasnije korišćenje resursa i smanjenje ugljeničnog otiska proizvodnje.

Prema podacima kompanije, korišćenje energije dobijene iz nereciklabilnog otpada trebalo bi da doprinese smanjenju korišćenja fosilnih goriva, a ima potencijal dodatnog smanjenja ugljeničnog otiska od 26% po toni proizvedene fosforne kiseline.

Istovremeno, projekat primenjuje principe cirkularne ekonomije: otpad koji više nije moguće ponovo koristiti ili reciklirati umesto da završi na deponijama, dobija novu vrednost kroz energetsko iskorišćenje i proizvodnju energije potrebne industriji.

Iskustva iz rada postrojenja

Eco Energy - Postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada deo je velikog investicionog ciklusa razvoja lokacije Prahovo i modernizacije industrijskog kompleksa Elixir Group.

Njegov rad pruža osnovu za razmenu praktičnih iskustava o primeni Waste-to-Energy tehnologije u industriji, od povezivanja sa postojećim proizvodnim procesima do doprinosa sigurnosti snabdevanja energijom i smanjenju upotrebe fosilnih goriva.

Ta iskustva posebno su relevantna za energetski intenzivne industrije koje razmatraju alternativne izvore energije i modele dekarbonizacije proizvodnje.

Industrijska praksa u fokusu SEE ENERGY 2026

Kako otpad postaje energent? Koliko Waste-to-Energy može da doprinese smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva? I kako ovakvo rešenje izgleda kada se integriše direktno u proizvodni proces?

O ovim pitanjima, kroz konkretan primer iz Prahova, razgovaraće se na konferenciji SEE ENERGY 2026, koja se održava 4. i 5. novembra u Kulturnoj stanici Čeličana, Distrikt, Novi Sad.

Učešće Elixir Group donosi upravo ono što je jedan od glavnih fokusa ovogodišnjeg SEE ENERGY programa – konkretan industrijski projekat i iskustvo iz njegove realizacije, kao osnovu za razgovor o tome kako industrijske kompanije mogu da povežu energetsku sigurnost, efikasnije korišćenje resursa i ciljeve dekarbonizacije.

Više informacija na SEE ENERGY 2026
4–5. novembar 2026. | Čeličana, Distrikt, Novi Sad.
Regional Conference & Expo for Energy Technologies

Mladi inženjeri ETF-a donose inovacije na SEE ENERGY 2026: H-Bridges predstavlja tehnologije budućnosti

Kako obezbediti stabilno i efikasno napajanje električnom energijom iz različitih izvora? Odgovor na ovo pitanje razvija H-Bridges, nagrađivani studentski tim Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji će svoj rad i aktuelni projekat predstaviti na međunarodnoj konferenciji i izložbi SEE ENERGY 2026, 4. i 5. novembra u Novom Sadu.

Međunarodna konferencija i izložba energetskih tehnologija SEE ENERGY 2026, koja će biti održana u Kulturnoj stanici Čeličana, u Distriktu u Novom Sadu, okupiće vodeće kompanije, stručnjake i predstavnike industrije sa zajedničkim ciljem – pronalaženjem konkretnih rešenja za sigurnije, efikasnije i ekonomičnije snabdevanje energijom.

Posebno mesto među učesnicima zauzeće H-Bridges, studentski tim Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji pokazuje kako se akademsko znanje, inovacije i praktičan inženjerski rad mogu povezati sa stvarnim izazovima energetskog sektora.

Od studentske laboratorije do svetskih takmičenja

H-Bridges je osnovan pri Laboratoriji za digitalno upravljanje pretvaračima i pogonima Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Tim okuplja studente različitih usmerenja koji zajednički razvijaju hardverska i softverska rešenja u oblasti energetske elektronike, električnih pogona i upravljanja energetskim sistemima.

Pod mentorstvom dr Aleksandra Milića, članovi tima prolaze kroz kompletan proces razvoja inovacije – od idejnog rešenja i projektovanja, preko izrade i testiranja prototipa, do upravljanja projektom, finansiranja i predstavljanja rezultata međunarodnoj stručnoj javnosti.

Njihov rad prepoznat je i na prestižnom svetskom univerzitetskom takmičenju IEEE International Future Energy Challenge (IFEC), koje okuplja najbolje studentske inženjerske timove iz različitih zemalja.

H-Bridges iza sebe ima zapažene međunarodne rezultate, uključujući prva mesta 2005. i 2019. godine, kao i druga mesta 2020, 2022. i 2023. godine.

Posebno se izdvaja pobeda 2019. godine, kada je tim razvio pogonski sistem za električni bicikl i prateću aplikaciju. Njihovo rešenje uspešno je prošlo svih 15 tehničkih testova iz prvog pokušaja i dostiglo efikasnost od čak 98,7% pri maksimalnom opterećenju.

Višenamenska jedinica za regulaciju električne energije – rešenje za fleksibilnije energetske sisteme

Aktuelni projekat H-Bridges tima za 2027. godinu usmeren je na razvoj višenamenske jedinice za regulaciju električne energije (Universal Power Processing Unit).

Reč je o tehnološkom konceptu čiji je cilj da omogući fleksibilnije korišćenje električne energije i stabilno napajanje potrošača iz različitih izvora.

U prvoj fazi, studenti razvijaju rešenje namenjeno pouzdanom snabdevanju potrošača u ruralnim područjima, čak i kada karakteristike izvora električne energije nisu unapred poznate.

Poseban akcenat stavljen je na kompaktnost uređaja, pouzdanost, kvalitet električne energije i visoku energetsku efikasnost.

U narednoj fazi planirano je ispitivanje modularnosti i mogućnosti proširenja sistema, čime bi se otvorio prostor za potencijalnu primenu u distributivnim elektroenergetskim mrežama.

Ovakva istraživanja posebno su značajna u trenutku kada elektroenergetski sistemi postaju sve složeniji, a integracija obnovljivih izvora energije, baterijskih skladišta i različitih tipova potrošača zahteva napredna rešenja energetske elektronike i upravljanja.

SEE ENERGY 2026 – susret industrije, tehnologije i novih generacija inženjera

Učešće H-Bridges tima na SEE ENERGY 2026 predstavlja priliku da se rad mladih domaćih inženjera približi kompanijama koje razvijaju i primenjuju savremene energetske tehnologije.

Konferencija će okupiti predstavnike kompanija kao što su Huawei Digital Power, SKE Engineering, Sungrow, ABB, LG Electronics, Siemens Energy, kao i druge učesnike iz oblasti industrijske energetike, automatizacije, baterijskih sistema i upravljanja električnom energijom.

Za H-Bridges, ovakav događaj otvara prostor za razmenu iskustava, upoznavanje potencijalnih tehnoloških partnera i predstavljanje rezultata studentskog istraživačkog rada stručnoj javnosti.

Istovremeno, za kompanije i predstavnike industrije to je prilika da upoznaju novu generaciju inženjera koji već tokom studija rade na konkretnim tehnološkim izazovima.

Povezivanje industrije i akademske zajednice jedan je od važnih elemenata razvoja energetskog sektora, a SEE ENERGY 2026 želi da doprinese upravo takvoj saradnji – između kompanija koje danas razvijaju tržište i mladih stručnjaka koji će oblikovati njegovu budućnost.

SEE ENERGY 2026 – International Energy Conference & Exhibition

4–5. novembar 2026.
Kulturna stanica Čeličana, Distrikt, Novi Sad

Program konferencije i informacije o učešću: https://events-serbio.rs/

Više o H-Bridges timu: https://h-bridges.etf.bg.ac.rs/

Milion tona komunalnog otpada u Vinči iskorišćeno je za proizvodnju 455.213 MWh električne i 293.172 MWh toplotne energije. O rezultatima ovog projekta govoriće i Vladimir Milovanović, direktor Beo Čiste Energije, na SEE ENERGY 2026 u Novom Sadu.

Beo Čista Energija, privatni partner Grada Beograda u projektu javno-privatnog partnerstva u oblasti upravljanja otpadom, sa zadovoljstvom obaveštava javnost da je milion tona komunalnog otpada iskorišćeno za proizvodnju električne i toplotne energije u Centru za upravljanje otpadom u Vinči.

Od avgusta 2021. do avgusta 2026. godine, u Centru je primljeno više od tri miliona tona neopasnog komunalnog otpada. Od te količine, milion tona otpada preusmereno je sa deponije i termički tretirano u postrojenju za energetsko iskorišćenje otpada, pri čemu je proizvedeno 455.213 MWh električne energije i 293.172 MWh toplotne energije.

Ova prekretnica ostvarena je uz održavanje visokih standarda zaštite životne sredine. Emisije iz postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada prate se 24 časa dnevno putem automatizovanog sistema za kontinuirano praćenje emisija (CEMS), a Beo Čista Energija rezultate monitoringa emisija objavljuje na svojoj internet stranici radi uvida javnosti: https://www.bcenergy.rs/rs/emisije/

„Prvih milion tona termički tretiranog otpada predstavlja suštinsku promenu u načinu na koji Beograd upravlja otpadom – od odlaganja na deponiju ka iskorišćenju otpada kao resursa“, izjavio je Vladimir Milovanović, direktor Beo Čiste Energije. „To je rezultat višegodišnje saradnje Grada Beograda, naših partnera i institucija koje su podržavale ovaj projekat od samog početka.“

Postrojenje predstavlja centralni deo projekta javno-privatnog partnerstva između Grada Beograda i kompanije Beo Čista Energija, koju su osnovali ITOCHU Corporation (Japan), Veolia (Francuska) i Marguerite, panevropski infrastrukturni fond (Luksemburg).

Prvi milion tona otpada termički tretiranog u Vinči jedan je od konkretnih rezultata ovog partnerstva – i zajednički uspeh svih učesnika u projektu. Ova prekretnica odražava posvećenost i saradnju brojnih strana uključenih u izgradnju modernog i održivog sistema upravljanja otpadom u Beogradu.

Vladimir Milovanović, direktor kompanije Beo Čista Energija, učestvovaće i u konferencijskom programu SEE ENERGY 2026, koja će biti održana 4. i 5. novembra u Čeličani, Distrikt, Novi Sad, gde će sa stručnom publikom razgovarati o iskustvima i rezultatima projekta energetskog iskorišćenja otpada u Vinči.

Više informacija o konferenciji: https://events-serbio.rs/

Foto: INNIO Group / Jenbacher

Kako fabrike mogu same da proizvode struju i toplotu? INNIO Jenbacher na SEE ENERGY 2026

Gasni motori, kogeneracija, velike toplotne pumpe i gasne turbine sve više postaju deo strategije industrijskih kompanija koje žele sigurnije snabdevanje i veću kontrolu troškova energije. Kako odabrati optimalnu kombinaciju tehnologija i kada se isplati proizvoditi energiju neposredno u fabrici? O ovim pitanjima govoriće predstavnici kompanije INNIO Group, proizvođača Jenbacher gasnih motora, na međunarodnoj konferenciji SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY, 4. i 5. novembra u Novom Sadu.

Kada fabrika postane proizvođač energije

Za industrijske kompanije energija više nije samo operativni trošak. Cena električne energije i gasa, sigurnost snabdevanja i potreba za smanjenjem emisija sve više utiču na konkurentnost, planiranje proizvodnje i dugoročne investicione odluke.

Zbog toga se sve češće razmatraju rešenja koja omogućavaju da se električna i toplotna energija proizvode ili efikasnije koriste neposredno na mestu potrošnje.

Među njima su gasni motori, gasne turbine, kogeneraciona postrojenja, velike industrijske toplotne pumpe i sistemi za korišćenje otpadne toplote.

Ove tehnologije imaju različite uloge. Gasni motori i turbine omogućavaju upravljivu proizvodnju električne energije, često uz istovremeno korišćenje toplote. Velike toplotne pumpe omogućavaju elektrifikaciju dela industrijskih toplotnih potreba, dok sistemi za povraćaj otpadne toplote smanjuju potrebu za dodatnom proizvodnjom energije.

Ključno pitanje za industriju zato nije koja je tehnologija najbolja sama po sebi, već koja kombinacija tehnologija najbolje odgovara potrebama konkretne fabrike.

INNIO Jenbacher – decentralizovana proizvodnja energije za industriju

INNIO Group je globalni dobavljač decentralizovanih energetskih rešenja, sa sedištem u Minhenu, više od 5.000 zaposlenih i prisustvom u približno 100 zemalja.

Kompanija razvija, proizvodi i servisira energetske sisteme pod brendovima Jenbacher i Waukesha, namenjene industriji, mikromrežama, data centrima, stabilizaciji elektroenergetskih sistema i drugim primenama koje zahtevaju pouzdanu i fleksibilnu proizvodnju energije.

Jenbacher gasni motori koriste se za proizvodnju električne energije i u kogeneracionim postrojenjima, gde se toplota nastala tokom rada motora koristi za potrebe industrijskih procesa, grejanja ili pripreme tople vode.

Portfolio obuhvata motore različitih snaga, od približno 250 kW do više od 10 MW po jedinici, čime se omogućava primena u različitim industrijskim i energetskim sistemima.

Jedna od važnih karakteristika Jenbacher tehnologija jeste mogućnost korišćenja različitih gasovitih goriva, uključujući prirodni gas, biogas, biometan i određene industrijske gasove. INNIO razvija i rešenja koja omogućavaju korišćenje vodonika, u zavisnosti od tipa motora i njegove konfiguracije.

Pored same opreme, kompanija pruža usluge održavanja, modernizacije i digitalnog nadzora, sa ciljem pouzdanog rada postrojenja tokom njegovog životnog ciklusa.

Kogeneracija: Kada jedno gorivo obezbeđuje i struju i toplotu

Za fabrike koje imaju istovremenu potrebu za električnom energijom i toplotom, kogeneracija može predstavljati posebno interesantno rešenje.

Umesto odvojene kupovine električne energije iz mreže i proizvodnje toplote u kotlarnici, kogeneraciono postrojenje omogućava da se oba oblika energije proizvode u jednom sistemu.

Gasni motor pokreće generator koji proizvodi električnu energiju, dok se toplota iz izduvnih gasova i rashladnih sistema motora prikuplja i koristi za potrebe korisnika.

U zavisnosti od konfiguracije postrojenja i mogućnosti korišćenja proizvedene toplote, ukupna efikasnost kogeneracionog sistema može dostići približno 90%.

Takav pristup može biti značajan za prehrambenu, hemijsku, farmaceutsku i druge industrije koje tokom velikog dela godine imaju kontinuirane potrebe za električnom energijom i toplotom.

Međutim, kogeneracija nije univerzalno rešenje za svaku fabriku.

Njena ekonomska opravdanost zavisi od odnosa cena električne energije i goriva, broja radnih sati, potreba za toplotom, investicionih troškova i mogućnosti da se proizvedena energija efikasno iskoristi.

Zato izbor tehnologije mora da počne analizom stvarnog profila potrošnje, a ne samo poređenjem instalisanih snaga različitih uređaja.

Biogas i industrijski nusproizvodi kao energetski resurs

Posebna oblast primene Jenbacher tehnologija jeste proizvodnja energije iz biogasa i drugih alternativnih gasovitih goriva.

Biogas se može dobiti anaerobnom digestijom organskog materijala, uključujući ostatke iz prehrambene industrije, poljoprivrede i tretmana otpadnih voda.

Umesto da se takvi tokovi posmatraju isključivo kao otpad, moguće je razmatrati njihovo korišćenje za proizvodnju električne i toplotne energije.

Jenbacher motori koriste se u međunarodnim projektima koji obuhvataju biogasna postrojenja, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, korišćenje deponijskog gasa i druge primene u kojima se gasovita goriva mogu energetski valorizovati.

Za Srbiju, sa značajnim poljoprivrednim i prehrambenim sektorom, ovo je posebno relevantna tema.

Industrijske kompanije koje raspolažu organskim nusproizvodima ili imaju postrojenja za tretman otpadnih voda mogu razmatrati modele u kojima se deo energetskih potreba zadovoljava korišćenjem sopstvenih resursa.

Pri tome su od presudnog značaja količina i sastav sirovina, stabilnost proizvodnje biogasa, potrebe za električnom energijom i toplotom, kao i način upravljanja ostatkom nakon digestije.

Gasni motori, solarne elektrane i baterije – kako ih povezati?

Industrijski energetski sistemi postaju sve složeniji. Sve više kompanija razmatra ulaganja u sopstvene solarne elektrane, baterijska skladišta i sisteme za upravljanje energijom. Solarna elektrana može da smanji količinu električne energije koja se preuzima iz mreže, ali njena proizvodnja zavisi od sunčevog zračenja.

Baterijska skladišta omogućavaju pomeranje dela potrošnje kroz vreme, upravljanje kratkoročnim viškovima energije i, u odgovarajućim konfiguracijama, smanjenje vršnih opterećenja.

Gasni motori mogu da dopune ovakav sistem obezbeđivanjem upravljive proizvodnje električne energije kada solarna proizvodnja nije dovoljna ili kada je potrebna dodatna fleksibilnost.

Posebno su interesantni sistemi u kojima gasni motor istovremeno zadovoljava potrebe za električnom energijom i toplotom, dok solarna elektrana i baterija doprinose optimizaciji električnog bilansa.

Ipak, takva kombinacija nije automatski najisplativija za svakog korisnika. Potrebno je uskladiti rad različitih izvora sa potrebama proizvodnje, cenama energenata i tehničkim uslovima priključenja na mrežu.

Budućnost industrijske energetike zato nije u jednoj tehnologiji, već u pravilnom povezivanju više tehnologija u funkcionalan i ekonomski opravdan sistem.

Elektrifikacija industrije i sopstvena proizvodnja energije – dva povezana procesa

Energetska tranzicija industrije često se opisuje kroz elektrifikaciju, ali taj pojam ne obuhvata sve promene koje se odvijaju u fabričkim energetskim sistemima.

Elektrifikacija podrazumeva zamenu procesa koji koriste fosilna goriva tehnologijama koje koriste električnu energiju. Primer su velike industrijske toplotne pumpe, koje mogu koristiti električnu energiju i raspoloživu otpadnu toplotu za zadovoljavanje dela potreba za grejanjem i tehnološkom toplotom.

Sa druge strane, gasni motori i gasne turbine omogućavaju sopstvenu, upravljivu proizvodnju električne energije, često uz istovremenu proizvodnju korisne toplote.

Ove tehnologije mogu imati komplementarne uloge u industrijskom energetskom sistemu.

Za fabriku koja planira modernizaciju energetike, važno je sagledati i mogućnosti elektrifikacije i mogućnosti efikasnije proizvodnje energije, kao i njihov uticaj na troškove, emisije i sigurnost snabdevanja.

SEE ENERGY 2026: THE ELECTRIC FACTORY – kako odabrati pravi energetski sistem za fabriku?

Upravo ovim pitanjima biće posvećen panel „THE ELECTRIC FACTORY – KAKO KOMBINOVATI GASNE MOTORE, TURBINE I TOPLOTNE PUMPE U INDUSTRIJI?“, koji će biti održan prvog dana konferencije SEE ENERGY 2026.

Panel će okupiti predstavnike kompanija INNIO Jenbacher, Siemens Energy, Wärtsilä i LG Electronics, čije tehnologije obuhvataju gasne motore, gasne turbine, kogeneraciju, velike toplotne pumpe i korišćenje otpadne toplote.

Kompaniju INNIO predstavljaće Teki Suajibi, koji će učestvovati u stručnoj diskusiji o ulozi gasnih motora u industrijskoj proizvodnji energije, kogeneraciji i fleksibilnim energetskim sistemima.

U fokusu panela biće konkretna pitanja koja se postavljaju prilikom planiranja energetskih investicija:

• Kada je za industrijskog korisnika optimalno rešenje gasni motor, a kada gasna turbina ili velika toplotna pumpa?

• Kako odrediti potreban kapacitet za proizvodnju električne energije i toplote?

• U kojim uslovima kogeneracija donosi najveće koristi?

• Kako iskoristiti otpadnu toplotu i smanjiti potrošnju primarne energije?

• Kako povezati upravljive izvore proizvodnje sa solarnim elektranama i baterijskim skladištima?

• Kako obezbediti sigurnost snabdevanja i predvidivost energetskih troškova?

• Koji parametri najviše utiču na ekonomsku opravdanost investicije?

Cilj diskusije je da industrijskim kompanijama približi mogućnosti različitih tehnologija i pomogne im da sagledaju kako se one mogu kombinovati prema stvarnim potrebama proizvodnog procesa.

SEE ENERGY 2026 – industrija u centru energetske tranzicije

Sedmo izdanje međunarodne konferencije i izložbe energetskih tehnologija SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY, u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, biće održano 4. i 5. novembra 2026. godine u Kulturnoj stanici Čeličana, u novosadskom Distriktu.

Ovogodišnji događaj okuplja industrijske kompanije, energetske stručnjake, investitore, proizvođače opreme, developere projekata, operatore i finansijske institucije.

Program je usmeren na pitanje kako industrija može u narednim godinama da obezbedi povoljniju, sigurniju i čistiju energiju, kroz sopstvenu proizvodnju, efikasnije korišćenje resursa, obnovljive izvore i odgovarajuće modele finansiranja.

Pored panela o industrijskoj proizvodnji električne i toplotne energije, teme obuhvataju pametno upravljanje energijom, energiju iz otpada, solarne elektrane, baterijska skladišta, aktivne kupce i finansiranje energetskih investicija.

Događaj obuhvata i izložbu energetskih tehnologija i organizovane B2B susrete, namenjene povezivanju industrijskih potreba sa konkretnim tehnološkim i investicionim rešenjima.

Učešće kompanije INNIO Jenbacher donosi važnu perspektivu u razgovor o tome kako industrija može da razvija pouzdanije, fleksibilnije i efikasnije energetske sisteme, koristeći tehnologije prilagođene sopstvenim proizvodnim potrebama.

SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY

4–5. novembar 2026. | Kulturna stanica Čeličana, Distrikt, Novi Sad

Međunarodna konferencija | Izložba energetskih tehnologija | B2B susreti

Informacije i registracija: https://events-serbio.rs/

Ilustracija: LG Electronics na SEE ENERGY 2026 | Vizual: SERBIO

LG Electronics na SEE ENERGY 2026: Može li otpadna toplota postati novi izvor energije za gradove?

Energija koju industrijska postrojenja, data centri i rashladni sistemi svakodnevno oslobađaju u okolinu mogla bi da postane značajan resurs za grejanje gradova. Kako velike toplotne pumpe mogu da pretvore ovu neiskorišćenu energiju u korisnu toplotu, kakva su evropska iskustva i gde postoji prostor za primenu ovih rešenja u Srbiji – neka su od pitanja koja će kompanija LG Electronics otvoriti na konferenciji SEE ENERGY 2026, 4. i 5. novembra u Novom Sadu, Kulturna stanica Čeličana, Distrikt, Novi Sad.

Dok se najveći deo razgovora o energetskoj tranziciji vodi oko izgradnje novih solarnih i vetroelektrana, skladištenja električne energije i smanjenja emisija CO₂, jedan značajan energetski resurs često ostaje u drugom planu – toplota koja već nastaje u industriji, ali se ne koristi.

Industrijski proizvodni procesi, sistemi hlađenja, data centri i brojni komercijalni objekti kontinuirano oslobađaju toplotnu energiju. U mnogim slučajevima ona se odvodi u okolinu, iako bi, uz odgovarajuću tehnologiju i infrastrukturu, mogla da se iskoristi za zagrevanje vode, objekata ili čitavih sistema daljinskog grejanja.

Upravo zbog toga velike toplotne pumpe i sistemi za povraćaj otpadne toplote dobijaju sve značajniju ulogu u planiranju savremene energetske infrastrukture.

Od industrijskog viška toplote do grejanja gradova

Za razliku od konvencionalnih sistema koji toplotu proizvode sagorevanjem goriva, toplotne pumpe koriste električnu energiju da preuzmu toplotu iz izvora niže temperature i podignu je na temperaturni nivo potreban korisnicima. To znači da se energija koja bi inače bila izgubljena može ponovo uključiti u energetski sistem.

Potencijalni izvori toplote su različiti: od industrijskih rashladnih sistema i proizvodnih procesa do data centara, otpadnih voda i drugih izvora niskotemperaturne energije.

Posebno interesantna mogućnost jeste povezivanje industrijskih i komercijalnih objekata sa sistemima daljinskog grejanja. U takvom modelu, višak toplote jednog postrojenja može postati energent za druge korisnike.

Međutim, uspešna realizacija zavisi od više faktora: temperature i kontinuiteta dostupne toplote, udaljenosti od potrošača, potreba toplovodne mreže, cene električne energije i ukupne ekonomike projekta.

Zato pitanje više nije samo da li je moguće iskoristiti otpadnu toplotu, već gde je njena primena tehnički opravdana, ekonomski isplativa i dugoročno održiva.

LG Electronics: Tehnologije koje povezuju energetsku efikasnost i dekarbonizaciju

Na konferenciji SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY, koja će se održati 4. i 5. novembra 2026. godine u Kulturnoj stanici Čeličana, u novosadskom Distriktu, kompanija LG Electronics predstaviće pristupe primeni ovih tehnologija, sa posebnim osvrtom na njihovu ulogu u modernizaciji sistema daljinskog grejanja.

O ovoj temi govoriće Hanbeom Nam (Daniel Nam), direktor prodajnog inženjeringa kompanije LG Electronics za zemlje Centralne Evrope.

Fokus će biti na mogućnostima primene velikih toplotnih pumpi, integraciji različitih izvora toplote i tehnološkim rešenjima koja mogu doprineti smanjenju potrošnje fosilnih goriva.

Posebna pažnja biće posvećena evropskim iskustvima, uključujući primere iz Poljske, gde se razmatraju i razvijaju pristupi modernizaciji sistema daljinskog grejanja.

Takva iskustva važna su i za tržišta poput Srbije, u kojima postoje razvijeni sistemi daljinskog grejanja, značajni industrijski potrošači i potreba za povećanjem energetske efikasnosti.

Šta ovo znači za industriju i toplane u Srbiji?

Primena velikih toplotnih pumpi otvara nekoliko važnih pitanja za domaći energetski sektor.

Za industrijske kompanije, povraćaj otpadne toplote može predstavljati priliku za bolje korišćenje energije koja je već plaćena kroz proizvodni proces, kao i za smanjenje ukupnih energetskih gubitaka.

Za toplane, integracija novih izvora toplote može doprineti diversifikaciji snabdevanja i smanjenju zavisnosti od jednog energenta, pod uslovom da tehničke karakteristike sistema omogućavaju takvo povezivanje.

Za gradove i lokalne samouprave, ovakvi projekti otvaraju mogućnost razvoja energetske infrastrukture koja povezuje industriju, komunalne sisteme i lokalne izvore energije.

Ipak, tehnologija je samo jedan deo rešenja. Jednako važni su finansiranje, ugovorni modeli između proizvođača i korisnika toplote, raspoloživost izvora tokom godine i usklađivanje sa postojećom infrastrukturom.

Upravo zato su razgovori između tehnoloških kompanija, industrijskih korisnika, toplana, investitora i finansijskih institucija neophodni da bi se potencijal pretvorio u konkretne projekte.

SEE ENERGY 2026: Od tehnologije do investicionih odluka

Učešće kompanije LG Electronics deo je šireg programa konferencije SEE ENERGY 2026 – ENERGY FOR INDUSTRY, koja ove godine stavlja industriju u centar razgovora o energetskoj budućnosti.

Kroz stručne panele biće razmatrana rešenja za proizvodnju i upravljanje energijom na lokaciji potrošača, uključujući gasne motore i kogeneraciju, velike toplotne pumpe, pametno upravljanje energijom, solarne elektrane, baterijske sisteme, valorizaciju otpada i finansiranje energetskih investicija.

Centralno pitanje konferencije glasi: Kako industrija u narednih tri do pet godina može da obezbedi jeftiniju, sigurniju i čistiju energiju – i kako da finansira neophodne investicije?

Pored konferencijskog programa, SEE ENERGY 2026 obuhvata izložbu energetskih tehnologija i organizovane B2B susrete, sa ciljem povezivanja kompanija koje imaju konkretne energetske potrebe sa dobavljačima tehnologija, projektantima, investitorima i finansijskim partnerima.

Sedmo izdanje međunarodne konferencije SEE ENERGY 2026 održaće se 4. i 5. novembra 2026. godine u Kulturnoj stanici Čeličana, u novosadskom Distriktu, u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO.

Više informacija, program i prijave: https://events-serbio.rs/

Beograd, 17–18. mart 2026. – U trenutku kada se energetska tranzicija u Evropi ubrzava, a potreba za stabilnim, sigurnim i održivim energetskim sistemom postaje jedno od ključnih pitanja savremenog društva, Beograd će biti domaćin Međunarodne H2 konferencije 2026, jednog od najvažnijih regionalnih događaja posvećenih zelenom vodoniku i budućnosti energetike.

Konferencija će biti održana u hotelu Hyatt Regency Belgrade i okupiće ključne aktere energetske tranzicije iz Srbije, regiona i Evrope.

Međunarodna platforma za energetsku politiku, industriju i investicije

Međunarodnu H2 konferenciju 2026 – Zeleni vodonik kao putokaz energetske tranzicije organizuju Klaster za realizaciju projekata vodonika (H2 Klaster) i energetski portal Energija Balkana.

Događaj je osmišljen kao stručno-poslovna platforma koja povezuje: elektroprivrede i energetske kompanije, industriju i energetski intenzivne sektore, investitore i finansijske institucije, regulatore i donosioce odluka, naučno-istraživačke organizacije i međunarodne institucije.

Cilj konferencije je povezivanje energetskih politika, tehnologije i kapitala kroz dijalog zasnovan na realnim projektima i primenljivim rešenjima.

Zeleni vodonik kao odgovor na izazove elektroenergetskog sistema

Tokom poslednje decenije Srbija je ostvarila značajan napredak u razvoju obnovljivih izvora energije, pre svega vetra i sunca. Međutim, rast OIE istovremeno otvara pitanja stabilnosti elektroenergetskog sistema, balansiranja proizvodnje i potrošnje, kao i dugoročnog skladištenja energije.

Uloga zelenog vodonika u energetskoj tranziciji

Upravo u tom kontekstu zeleni vodonik dobija stratešku ulogu – kao tehnologija koja povezuje obnovljive izvore energije sa fleksibilnim, otpornim i pouzdanim energetskim sistemom, omogućavajući dekarbonizaciju industrije, transporta i energetike.

Fokus na projekte i primenu, a ne samo strategije

H2 konferencija 2026 stavlja poseban akcenat na konkretna rešenja i projekte iz prakse, a ne isključivo na strateške dokumente i dugoročne planove.

Ključne teme konferencije

Kroz panele visokog nivoa, intervjue sa donosiocima odluka i primere dobre prakse, konferencija će otvoriti pitanja:

• kako elektroprivrede planiraju i sprovode energetsku tranziciju,
• kako se razvijaju veliki vodonični projekti i H₂ doline,
• koji su infrastrukturni izazovi skladištenja i transporta vodonika,
• kako se postiže konkurentna cena zelenog vodonika,
• na koji način industrija, investitori i krajnji korisnici već danas primenjuju vodonik u realnim sistemima.

Beograd kao regionalno mesto susreta energetskih rešenja budućnosti

Posebnu vrednost konferenciji daje učešće predstavnika nacionalnih elektroprivreda, međunarodnih institucija, industrijskih lidera i investitora, koji će govoriti o tome kako se energetska tranzicija sprovodi u praksi – od planiranja i finansiranja, do izgradnje i svakodnevnog rada energetskih sistema.

Zaključci konferencije predstavljaće važan doprinos razvoju vodoničnog ekosistema u Srbiji, uključujući: pripremu pilot-projekata, razvoj stručnih kadrova, planiranje infrastrukture, usklađivanje sa evropskim standardima i inicijativama.

H2 konferencija 2026 – prilika za aktivno učešće Srbije u energetskoj budućnosti

U trenutku kada vodonik prelazi iz faze ideje u fazu konkretne primene, H2 konferencija 2026 predstavlja priliku da Srbija aktivno učestvuje u oblikovanju budućnosti energetskog sistema – održivog, fleksibilnog i tehnološki naprednog.

Više informacija o događaju dostupno je na:
https://www.h2cluster.rs/
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Nacionalna asocijacija za biomasu – SERBIO pruža institucionalnu podršku H2 konferenciji 2026 i aktivno učestvuje u njenoj organizaciji, sa ciljem povezivanja vodoničnih tehnologija i bioenergetskih rešenja kao ključnih elemenata energetske tranzicije Srbije. Kroz ovu konferenciju, SERBIO dodatno jača dijalog između industrije, energetskog sektora i donosilaca odluka, promovišući održiva, domaća i sistemska energetska rešenja.

Inovativna rešenja za grejanje na biomasu i održivu energetsku budućnost

Kompanija HARGASSNER Serbia ponosni je partner konferencije SEE ENERGY 2025 – Connect & Supply. Kao jedan od pionira u korišćenju obnovljivih izvora energije u obliku biomase, HARGASSNER više od četiri decenije razvija vrhunsku tehnologiju i potpuno automatske sisteme grejanja na pelet i drvnu sečku.

Od osnivanja 1984. godine, HARGASSNER kontinuirano unapređuje svoje sisteme, koji danas obuhvataju širok raspon snage – od rešenja za porodične objekte do velikih industrijskih postrojenja. Oprema HARGASSNER-a prisutna je širom Evrope i sveta, sa više od 200.000 realizovanih referenci.

Na teritoriji Srbije i regiona kompanija uspešno posluje od 2015. godine i u kratkom vremenu se pozicionirala kao lider na tržištu grejanja na biomasu. Njeni projekti obuhvataju brojne objekte od javnog značaja – bolnice, škole, vrtiće, hotele, farme i gradske toplane, potvrđujući pouzdanost i kvalitet HARGASSNER tehnologije.

Kao dugogodišnji partner SEE ENERGY konferencije, HARGASSNER i ove godine nastavlja da doprinosi razmeni znanja i promociji održivih energetskih rešenja. Učesnici konferencije moći će putem B2B platforme da se povežu sa predstavnicima kompanije i razgovaraju o inovativnim pristupima koji unapređuju energetsku efikasnost i ubrzavaju proces energetske tranzicije u regionu.

Više o kompaniji putem web sata Hargassner - link.