Ministarstvo energetike Srbije objavilo je 19. februara javni poziv za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za izgradnju mini hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji. Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da bi izgradnja svih 317 mini hidroelektana donela ulaganje od 120 do 200 miliona evra i 1.000 radnih mesta. Ukupna snaga tih mini hidroelektrana je 110 megavata i trebalo bi da proizvode 400 gigavat sati električne energije godišnje.

"To je prvi put da Vlada Srbije i Ministarstvo energetike na taj način pozivaju investitore da ulažu u obnovljive izvore energije. Plan Ministarstva je da te mini hidroelektrane budu na mreži već 2015. i 2016. godine", istakla je Mihajlovićeva na konferenciji za novinare.

Srpska ministarka enegetike je kazala da su javnim pozivom obuhvaćene potencijalne lokacije za izgradnju mini hidroelektrana u 17 opština u Srbiji, među kojima su na teritoriji opštine Tutin 54 lokacije, a u opštini Kraljevo 23. Ona je istakla da je javni poziv objavljen samo za lokacije koje ispunjavaju sve kriterijume za izgradnju hidroelektrana uključujći i potreban dotok vode i dodala da se "išlo samo na sigurne lokacije".

Spisak lokacija koje su prostornim planovima lokalnih samouprava predviđene za izgradnju hidroelektrana dostupan je na sajtu Ministarstva energetike (www.merz.gov.rs/cir/mhe), navodi se u oglasu za dodelu saglasnosti i energetskih dozvola za ukupno 317 lokacija za izgradnju mini hidroelektrana. Oglasi su objavljeni u dnevnim listovima Politika i Danas i u Fajnenšel tajmsu (The Financial Times).

zgradnja mihi hidroeletrana, naglasila je Mihajlovićeva, deo je Nacionalnog akcionog plana za iskorišćenje obnovljivih izvora energije po kojem bi do 2020. godine udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije u Srbiji trebalo da se poveća na 27%.

Mihajlovićeva je kazala da u Srbiji postoji oko 950 lokacija sa potencijalom za izgradnju malih hidroelekrana i najavila da će biti još javnih poziva zainteresovanim invesitorima za iskorišćenje tog potencijala.

Ministarstvo energetike će u toku 2013. godine, najverovatnije do leta, otvoriti posebnu kancelariju za brze odgovore, koja će davati informacije, odgovore i dozvole investitorima u obnovljive izvore energije na jednom mestu, najavila je ona.

Prema njenim rećima, plan Ministarstva da se broj potrebnih dozvola za izgradnju hidroelektrana smanji sa 27 na pet da se ne bi dešavalo da investitori čekaju po dve godine za prikupljanje potrebne dokumentacije.

Kako je istakla, investitorima koji ne budu počeli gradnju godinu i po od dobijanja energetske dozvole ili saglasnosti biće oduzeta dozvola, kao što je i predviđeno izmenama Zakona o energetici.

"Stav Ministarstva je da mora da se prekine sa dogovorima u četiri oka. Za sve što bude moglo da se iskoristi iz potencijala obnovljivih izvora energije biće javni poziv", navela ministarka energetike.

U oglasu se navodi da zainteresovani domaći i strani investitori mogu da podnesu prijave do 5. aprila, a da će nakon prijema prijava komisija utvrditi urednost prijave i sačiniti listu potencijalnih investitora.

U roku od osam dana po objavljivanju liste potencijalnih investitora biće potpisan trojni memorandum o razumevanju za svaku pojedinačnu lokaciju između investitora, Ministarstva energetike i lokalne samouprave.

Tim memorandumom biće određen okvirni rok od šest meseci u kojem investitor treba da pokrene postupak i obezbedi neophodna pravna akta za dobijanje energetske dozvole za hidroelektrane snage veće od jednog megavata, odnosno saglasnosti za objekte manje snage.

Izvor: Beta

U Novom Sadu će se od 10. do 12.aprila održati drugi po redu sajam obnovljivih izvora energije.

Sajam je zamišljen kao platforma za promociju proizvoda i razmenu iskustava i znanja iz područja obnovljivih izvora energije. Okupiće proizvođače i distributere opreme, mašina, kao i brojne profesionalce iz tog domena poslovanja.

Paralelno sa izložbenim delom Sajma odvijaće se i edukativni Business forum, na kome će eksperti napraviti kraću obuku instalatera, govoriće segašenju požara na solarnim panelima, o gorionicima i kotlovima za biomasu, geotermalnim i ventilacionim sistemima ventilacije, regulaciji temperature i raznim drugim zanimljivim prezentacijama stručnih predavača.

Izvor: E2 magazin

Danas je u Medija centru u Beogradu, održana konferencija za novinare Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO. Tema konferencije bila je Poreski tretman biomase. Na konferenciji su govorili: Boris Ilijevski - član UO SERBIO, Vojislav Milijić - predsednik Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, Tomislav Micović - član UO SERBIO.

Ograničene rezerve fosilnih goriva (nafte, ugalja, priorodnog gasa) kao i štetan uticaj na životnu sredinu usled emisije CO2 prilikom sagorevanja ovih goriva, podstakle su industriju i potrošače na sve veću upotrebu obnovljivih izvora energije (biomase, solarne, hidro i energija vetra) kako u svetu tako i kod nas. Brojne analize pokazuju da je biomasa najveći resurs obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji.
Podaci Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine pokazuju da ukupni procenjeni potencijal biomase kod nas iznosi oko 3,3 miliona toe (tona ekvivalenta nafte) godišnje. Iz ugla energije koja se teoretski može proizvesti, ova količina biomase u srazmeri je sa 25.godišnjom proizvodnjom struje u HE Đerdap. Ambiciozni plan Ministarstva energetike da do 2020.god. udeo OIE u ukupnoj potrošnji energije dostigne 27% postavlja brojne izazove pred proizvođe i korisnike energenata na bazi OIE. Tržište biomase kod nas nije dovoljno razvijeno, a jedan od uzroka i nedovoljna konkurentnost energenata od biomase.
Tačnije, postignut je određeni nivo iskorišćenja šumske biomase kao i ostataka u poljoprivredi, ali tako dobijeni proizvodi se gotovo u celini izvoze. Ovi energenti simbolično učestvuju u supstituciji skupih uvoznih energenata ili električne energije koja se koristi za grejanje.
Na povećanju učešća biomase u energetskom bilansu zemlje treba preduzeti niz koraka, a prvi i najjednostavniji je da se kategorizacija biomase adekvatno primeni na postojeće fiskale i zakonske okvire u našoj zemlji.
Danas imamo paradoksalnu situaciju, da su energenti na bazi biomase kao što su pelet i briket, opterećeni opštom stopom poreza na dodatu vrednost od 20% dok su konvencionalni energenti koji se koriste u iste svrhe kao što su prirodni gas i ogrevno drvo oporezovane posebnom stopom PDV-a od 8%.
Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO pokrenula je inicijativu za adekvatnu kategorizaciju biomase i energenata dobijenih od biomase, pre svega adekvatan poreski tretman, u skladu sa poreskom stopom ostalih energenata. Inicijativa se zasniva na izmeni i dopuni Pravilnika o utvrđivanju dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV, tako da se i ogrev na bazi biomase u šta spadaju sečka, pelet i briket operezuje posebnom poreskom stopom od 8%.
S obzirom da se skoro sav briket i pelet izvozi, država ne ostvaruje prihod od PDV-a, tako da smanjenje poreske stope ne bi ni moglo da dovede do smanjenja prihoda u budžetu već bi ekološki čista goriva postala konkurentnija na domaćem tržištu, čime bi se postigla veća supstitucija uvoznih energenata domaćim ali i ostvarivanje većih prihoda od PDV-a.

Srbija očekuje dve milijarde evra investicija u korišćenje obnovljivih izvora energije u narednih sedam godina, izjavio je pomoćnik ministra energetike Srbije Dejan Trifunović na okruglom stolu o obnovljivim izvorima energije u Beogradu. Srbija treba da izgradi 1.092 megavata kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije da bi do 2020. ispunila cilj da 27% ukupne potrošnje energije bude proizvedeno iz obnovljivih izvora.

“Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije predviđeno je da se taj cilj ispuni izgradnjom vetroelekrana snage 500 megavata, velikih i mini hidroelektrana snage po 200 megavata, 100 megavata postrojenja koje koriste biomasu i 92 megavata iz ostalih izvora”, kazao je Trifunović.

Taj plan iz Nacionalnog akcionog plana, koji bi Vlada Srbije trebalo da usvoji u narednim mesec dana, predstavlja signal investitorima da postoji dobra volja da se u narednih sedam godina izgrade novi proizvodni kapaciteti, istakao je Trifunović.

On je podsetio da je Srbija preuzela obavezu da do 2020. godine poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa 21,2% na 27%.

Trifunović je istakao da će novi kapaciteti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora stabilizovati energetski sistem, angažovati domaću industriju i doprineti da nemamo ekološke probleme.

On je kazao i da je postavljen zakonski i regulatorni okvir za ulaganje u obnovljive izvore energije i da sada sledi faza investiranja.

“Do kraja 2015. godine očekujemo sigurnih 500 megavata iz obnovljivih izvora energije”, kazao je Trifunović.

Kako je dodao, 2015. godina će biti prva kontrolna tačka za uspešnost i efekte regulatornih mera za veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

Trifunović je kazao da je u saradnji sa 17 opština iz Srbije Ministarstvo energetike pripremilo javni poziv za dodelu 317 lokacija za izgradnju mini hidroelektrana u Srbiji i da će uskoro biti objavljen. Investitori će imati rok od šest meseci da se izjasne za ulaganja, dodao je on.

On je podsetio i da je Vlada Srbije donela uredbu o podsticajnim cenama (fid-in tarifama) za otkup struje proizvedene iz obnovljivih izvora energije, koja je stupila na snagu 4. februara.

Prema toj uredbi, iz koje će se nove cene primenjivati od 1. januara 2014. godine, stimulisaće se i domaćinstva da postavljaju solarne panele na krovovima zgrada.

Period trajanja podsticaja je 12 godina, nakon čega će javni snabdevač biti obavezan da otkupljuje struju od proizvođača po tržišnim cenama.

Trifunović je kazao i da je plan Ministarstva da se, po nemačkom modelu, stimulišu lokalne zajednice da postanu vlasnici vetroparkova za proizvodnju struje.

Do kraja februara će biti donet i model ugovora o otkupu struje iz obnovljivih izvora energije za povlašćene proizvođače, najavio je on, čime se kompletira okvir za otkup struje iz obnovljivih izvora.

“Napravljen je važan iskorak ka investitorima i prve rezultate očekujemo ove godine”, istakao je pomoćnik ministra energetike Srbije Dejan Trifunović.

Koordinator za investicije i eksploataciju u preduzeću EPS Obnovljivi izvori energije Milutin Prodanović kazao je da to preduzeće planira obnovu 15 mini hidroelektrana i izgradnju osam novih, koje se finansiraju iz kredita Evorpske banke za obnovu i razvoj.

“Radi se i na izgradnji vetroparka snage 30 megavata kod Kostolca i solarnoj elektrani snage pet megavata u Opštini Čajetina”, dodao je Prodanović.

Predstavnici ambasade SAD u Beogradu i kompanije Dženeral elektrik ocenilu su da je dobro što je Srbija napredovala u donošenju propisa za podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije, ali su kao ograničenje naveli nizak limit od 500 megavata za subvencionisanje otkupa struje proizvedene iz energije vetra.

Kako su ocenili, ako se ne poveća taj limit za vetroelektrane, za čiju gradnju u Srbiji su zainteresovane američke kompanije, Srbija neće moći da ispuni cilj da do 2020. godine proizvodi 27% energije iz obnovljivih izvora.

 Izvor: Zelenenovine

Vlada Srbije utvrdila je Predlog zakona o efikasnom korišćenju energije koji će stimulisati racionalnu i održivu upotrebu i uštede energije, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

Taj zakonski predlog upućen je na usvajanje u Skupštinu Srbije po redovnom postupku.

Dejan Trifunović, pomoćnik ministra energetike, ranije je kazao da se očekuje da primena zakona počne u januaru 2014. godine, kada će biti uspostavljen i budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti.

Novac iz Fonda, istakao je Trifunović, dodeljivaće se na javnim konkursima.

Predloženim zakonom uvodi se naplata energije prema potrošnji, zahtevaće se ekodizajn, energetska efikasnost biće uvedena kao kriterijum u javne nabavke, a jedna od ključnih novina biće i budžetski fond za energetsku efikasnost.

Uvodi se i organizovano upravljanje energijom, energetski pregledi objekata, označavanje proizvoda koji značajno utiču na potrošnju energije, kao i minimalni zahteve u pogledu energetske efikasnosti.

Lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika moraće da donesu program unapređenja energetske efikasnosti u transportu od tri godine.

- Zakon će doprineti povećanoj sigurnosti snabdevanja energijom, smanjenju uvozne zavisnosti, povećanju konkurentnosti privrede i standardu građana - kazao je Trifunović.

On je dodao da će se stvoriti i uslovi za zapošljavanje visoko stručnih kadrova i omogućiti lakše ispunjenje obaveza države u pogledu primene obnovljivih izvora energije.

- Zakonom se ide ka strateškom planu i međunarodnoj obavezi Srbije da
uštedi devet odsto bruto finalne potrošnje energije do 2018. godine - rekao je Trifunović.

Potrošnja energije u Srbiji je bar dva do tri puta veća nego u EU, kazao je Trifunović i dodao da je Srbija veoma zavisna od uvoza energenata - čak 33,6 odsto se uzvozi, a da je emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora 76 odsto.

Izvor: Blic

Vlada Srbije usvojila je juče novu uredbu o podsticajnim cenama za otkup električne energije iz obnovljivih izvora energije.

Kako su agenciji Beta kazali u Ministarstvu energetike, novina je da će se iznosi podsticaja, takozvanih "fid-in tarifa" jednom godišnje usklađivati s iznosom inflacije u evrozoni.

Novom uredbom biće smanjena cena za otkup struje iz elektrana na vetar sa 9,5 na 9,2 evrocenta po kilovat satu i biće povećana kvota za otkup sa 450 na 500 megavata.

Precizirano je da će se do kraja 2015. godine subvencionisati otkup struje iz vetroelektrana ukupne snage do 300 megavata, a da će se taj iznos povećati za dodatnh 200 megavata vetroelektrana koje budu izgrađene do 2020. godine.

Struja iz solaranih elektrana bi trebalo da se otkupljuje po cenama od 16,25 do 19,77 evrocenti, u zavisnosti od snage elektrane, umesto dosadašnja 23 evrocenta.

U novoj uredbi je zadržan period trajanja podsticaja od 12 godina.

Predloženo je da se novom uredbom uvedu i "fid-in tarife" za sve vrste biogasova, kao i otkup struje proizvedene iz solarnih kolektora postavljenih na zgradama da bi se građani podstakli da više koriste taj izvor energije.

Energija iz solarnih kolektora na objektima za, na primer, objekte instalisane snage do 30 kilovata, otkupljivala bi se po ceni od 20,66 evrocenti za kilovat sat.

Uredbom o "fid-in tarifama" predviđene su i podsticajne cene za otkup struje proizvedene u mini hidroelektranama, iz geotermalne energije i biomase.

Podsticajne cene za otkup struje proizvedene iz obnovljivih izvora energije su jedan od načina da Srbije dostigne cilj o povećanju udela energije iz obnovljivih izvora u potrošnji sa 21,2 na 27 odsto do 2020. godine.

Izvor: Eko kuće

Strateški ciljevi Ministarstva energetike razvoja i zaštite životne sredine su:

• Viši nivo energetske efikasnosti i intezivnije korišćenje potencijala obnovljivih izvora energije
  
  
• Izgradnja novih energetskih objekata koje će obezbediti ne samo dovoljno energije, nego i zdravu životnu sredinu
  

• Otvaranje regionalnih deponija i reciklažnih centara

• Stalna briga o stanju životne sredine i pretvaranje ekoloških crnih rupa u zelenu Srbiju

Energetski sektor strategija razvoja Republike Srbije

Prioriteti:

• Ekonomična upotreba kvalitetnih energenata i povećanja energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije kod krajnjih potrošača energenata u vezi usluga.

• Upotreba obnovljivih izvora energije, kao i nove, energetski efikasnije i ekološki prihvatljivije energetske tehnologije i instalacije / oprema za korišćenje energije.

• Vanredna / hitna ulaganja u nove izvore energije, sa novim gasnim tehnologijama (kombinovano gasno-parne termo - energetske instalacije).

• Dugoročni razvoj i regionalni strateški prioritet izgradnje novih energetskih infrastrukturnih objekata

Razlozi za donošenje NAPOIE-a (Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije):

• Ostvarivanje ciljeva energetske politike Srbije u oblasti OIE

• Poštovanje obaveza preuzetih ugovorom o osnivanju Energetske zajednice (EZ)

• Utvrđivanje putanje za dostizanje cilja 27% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije Srbije 2020. godine

• Definisanje mera za veće korišćenje OIE

Sporazum o osnivanju Energetske zajednice potpisan je oktobra 2005.godine i stupio je na snagu jula 2006.god. Jedan od zadataka Energetske zajednice bio je da kreira prvu Regionalnu energetsku strategiju.

Strategija ima za cilj da prikaže trenutno stanje i eventualnu budućnost energetskog sektora u Energetskoj zajednici, kao i da obezbedi okvir za olakšavanje investicija u energetskim sistemima, promovisanje energetske bezbednosti u celom regionu (kao i za svaku članicu zajednice). Ona teži da integriše i nacionalne prioritete u širu viziju i da ukaže na mogućnosti stvaranja sinergije između aktivnosti pojedinačnih članica sa minimalnim troškovima, istovremeno omogućavajući bolje iskorišćenje investicionih mogućnosti.