Danas je u Privrednoj komori Srbije, održana četvrta Nacionalna konferencija o agrobiznisu pod nazivom „Obnovljivi izvori energije i razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji“. Organizator skupa bilo je Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS uz podršku Privredne komore Srbije, Victorie group, Jti, Almeksa i Valjevske pivare.

- Veliko mi je zadovoljstvo što sam ovde sa vama i što ima priliku da s bavim ovom temom. Nalazim se na čelu Odbora za poljoprivredu i nastojaću da vam kratkoj formi kažem šta mislim. Nije to ni politika Vlade niti ću izneti stav Odbora za poljoprivredu ,već ću reći šta mislim da je važno i bitno, i koje su teme u ovom trenutku po mom sudu najvaznije -istakao je Dušan Petrović, otvarajući Konferenciju. 

Predsednik skupštinskog Odbora za poljoprivredu Dušan Petrović je ukazao na izuzetne potencijale koje Srbija ima, precizirajući da je naš kapacitet samo u eksploataciji šumskih ostataka za zamenu energetskih potencijala u vrednosti od milion tona nafte, i još toliko kada je reč o eksploataciji ostataka iz poljoprivredne proizvodnje. On je dodao da bolje korišćenje resursa može značajno promeniti ekonomsku sliku Srbije, obezbediti prehrambenu sigurnost, bolji život za poljoprivredne proizvođačce, smanjiti spoljnotrgovinski deficit. Poljoprivredni popis je taj koji će da nam da jasne odgovore o 700.000 gazdinstava koja se bave prozivodnjom hrane. Ono što u svakom slučaju kao činjenicu imamo u jednom trenutku, sredinom ove decenije, 21 vek, 450.000 gazdinstava se prijavilo, formalno i bili su u jednom momentu korisnici državnih subvencija, u 2011.godini pali smo na 80.000 gazdinstava. Dok sam se bavio tim poslom uspeli smo da povećamo broj gazdistava koja su korisnici subvencija, da sa tih 80.000 povećamo na 180.000. To je broj gazdinstava sa kojima i ova nova Vlada ima komunikaciju i koji će dobiti subvencije iz agrarnog budzeta, ali imali smo i nekih 240.000 poljoprivrdnih gazdinstava koji su bili korisnici subvecionisanog goriva - istakao je Petrović. To je korpus poljoprivrednika i porodica koje se bave poljoprivrednom i koji su uspeli da uspostave komunikaciju sa državom kao i da dobiju odredjenu vrstu pomoći od države.

Slobodan Petrović sekretar odbora za energetiku i rudarstvo privredne komere Srbije, istakao da se Privredna komora ovim problemom obnovljivih izvora i održivog razvoja bavi se više od 10-tak godina. Prvo smo radili edukaciju, zatim smo stvarali uslove za finansiranje, a od pre skoro tri godne počela je relaizacija obnovljivih izvora-istako je on. Danas u Srbiji postoje 32 povlašćena ugovora,odnosno 32 proizvodjača obnovljive energija sa instalisanom snagom negde oko 18 megavata, to je skromno za Srbiju, kada pogledamo u svetu stotine hiljada megavata obnovljive energije, medjutim, razvijeni svet se time bavi vise od 40 godna. Kod nas su stečeni uslovi da to radimo, prvo zakonom o energetici iz 2004, a zatim subvencionisnom tarifom od 2010. Ima mnogo planova na tom polju, najvise je malih hidroelektrana, bojazljivo se ulazi u poljoprivredu, ali očekujemo da se to u doglednoj buducnosti mnogo vise razvije.

Samostalni savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo PKS Vera Ražnatović istakla je da postoji značajan potencijal obnovljivih izvora energije za godišnju proizvodnju veću od četiri miliona toe(tona ekvivalentne nafte). Potencijal biomase u Srbiji procenjen je na 2,7 miliona toe i čine ga ostaci u šumarstvu i drvnoj industriji , ukazala je Ražnatović, precizirajući da je 1,67 miliona toe poljoprivredna biomasa, a 1,52 miliona toe šumska biomasa.

Ona je navela da je nivo korišćenja poljoprivredne biomase u našoj zemlji nizak, slama se uglavnom koristi kao prostirka u štalama, biomasa se za grejanje domaćinstava i zgrada koristi retko, ne postoji tržište za prodaju proizvoda od biomase Procena je da se oko 50 odsto (poljoprivrednih) ostataka sa većih i oko 20 odsto sa manjih gazdinstava mogu iskoristiti za proizvodnju energije , napomenula je Ražnatović.

Mogućnosti primene biomase odnose se na grejanje stambenih i poljoprivrednih objekata, ko-sagorevanje ili potpuna zamena mazuta i lož ulja, proizvodnju biogasa, električne i toplotne energije i biogoriva za saobracaj, rekla je Ražnatović. Ona je kao primere dobre prakse u toj oblasti navela kotlove na biomasu u Viktorija grupi i kogeneraciono postrojenje u mlekari Imlek u Padinskoj Skeli.

Natalija Kurjak, direktor marketing Victoria group-a, u svom izlaganju na konferenciji predstavila je na koji način Victoria Group koristi obnovljive izvore energije kao i uštede koje ostvaruju na ovaj način. Danas je rešavanje energetike u kompaniji i njenim članicama okrenuto maksimalnom korišćenju OIE i smanjenju korišćenja fosilnih goriva. Obnovljivi izvori energije se koriste pre svega zbog ekonomskih efekata, tj ušteda koje se ostvaruju na taj način ali i sa ciljem očuvanja životne okoline i održivog razvoja u skadu sa društveno odgovornom politikom kompanije Vitoria Group.

Za sada se kotlovi na biomasu koriste u pogonima Victoria Oil u Šidu, gde se kao energent koristi suncokretova ljuska, kao i u fabrici Sojaprotein u Bečeju gde se koriste sojina slama i sojina melasa, a planirano je i instaliranje i novih kotlova.

Uštede koje kompanije ostvaruju na ovaj način nisu zanemarljive. Samo u fabrikama u Šidu i Bečeju se na ovaj način uštedi preko 12 miliona evra u periodu od 5 godina.

Veliku pažnju na konferenciji privuklo je izlaganje prof. dr Miladina Ševarlića, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, pod nazivom „Poslednja i Nova strategija razvoja agrarne privrede i agrarna politika Srbije. Na početku, profesor Ševarlić nas je podsetio gde se trenutno nalazi srpska poljoprivreda, ukazavši na karakteristike agrarnog sektora u privredi Srbije (20% BDP, 30% zaposlenih, 23% izvoza) kao i na devastiran i uvozno orijentisan pred-farmerski sektor, na nisku produktivnost i nekonkurentnost, ali i na činjenicu da se u Srbiji poljoprivreda tretira kao socijalni „amortizer“. Profesor je pomenuo i ograničenja koja trenutno vladaju u agro-sektoru, kao što su nepovoljna agrarna struktura, neregulisani svojinski odnosi( privatizacija, restitucija), 3N agrarni budžet (nizak, nepravedan i nestabilan), nepovoljni uslovi finansiranja ali i nedostupnost i nepripremljenost za EU fondove.

Situacija jeste loša ali postoji i rešenje. Profesor Miladin Ševarlić ovo rešenje vidi u :

Strategiji poljoprivrede bazirane na znanju, ali i iskustvima Hrvatske, Slovenije i Poljske a usmerenoj ka zapadu; Ekološki i ekonomski održivoj poljoprivredi, bez GMO; Većem, obuhvatnijem i pravednijem agrarnom budžetu; Povećanju konkurentnosti i profitabilnosti; Organsko orjentisanoj poljoprivredi, sa višim fazama prerade; Podršci udruživanjima i zadrugarstvu; Agrobiznis kompanijama kao regionalnim liderima; Socijalno obuhvaćenom i održivom stanovništvu sela kao i u određivanju pokazatelja realizacije, i redovnom praćenju godišnjih izveštaja.

Svoje tvrdnje profesor Ševarlić je potkrepio i sa studijama slučaja vezanim za pčelarstvo i proizvodnju šljivovice.

Izvor: "AGROPRESS"

Slonova trava, kineski šaš ili trska miskantus, koja se koristi kao biomasa u energetskim postrojenjima, ali i za kultivaciju degradiranog zemljišta, mogla bi dobro da uspeva u Srbiji, kaže profesorka na beogradskom Fakultetu za primenjenu ekologiju "Futura" Gordana Dražić.

Srbija je pogodna za uzgoj trske miskantus (miscanthus giganteus), koja se koristi kao biomasa za energetska postrojenja i za kultivaciju degradiranog zemljišta, pokazalo je eksperimentalno gajenje te biljke.

"Pokazalo se da taj hibrid nastao ukrštanjem šećerne trske i takozvane kineske trske, ima dvostruko veću energetsku vrednost od kolubarskog lignite, da može da bude odlična sirovina za biodizel, ali i da pomogne u rekultivisanju zemljišta koje je je čovek uništio svojim delovanjem", objašnjava Gordana Dražić, profesorka na beogradskom Fakultetu za primenjenu ekologiju "Futura Gordana Dražić"

Profesorka Dražić je za ekološki portal agencije Beta "Zelena Srbija" rekla da se miskantus od 2006. eksperimentalno gaji na nekoliko lokacija širom Srbije, na različitim vrstama zemljišta, a u okviru projekta "Ekoremedijacija degradiranih prostora produkcijom agro-energetskih useva", koji Futura sprovodi u saradnji sa nekoliko naučnih institucija, a od pre dve godine i sa Elektroprivredom Srbije (EPS).

Zasadi miskantusa, koji je poznatiji kao "slonova trava" ili "kineski šaš", pored ostalog nalaze se u zemunskom Institutu za primenu nuklearne energije, komunalnoj deponiji u Čačku, odlagalištu pepela i šljake u termoelektrani "Nikola Tesla" B, u Velikim Crljenima, i na deponiji jalovine u Kolubari, kao i na močvarnom zemljištu u Zasavici kod Sremske Mitrovice, ali i u Loznici na degradiranom poljoprivrednom zemljištu i u Vršcu na černozemu.

"Miskantus je visokoenergetska biljka koja može imati prosečan godišnji prirast od 18 do 25 tona celuloze po hektaru i čiji je vek eksploatacije oko 20 godina", napominje profesorka Dražić.

Godišnji prirast u bukovoj šumi iznosi oko dve tone po hektaru, a hrastove oko tonu i po, što znači da po količini biomase jedan hektar te trske može da zameni 16 hektara posečene bukove šume.

Dražićeva kaže da je za sada najveći problem početka komercijalnog uzgoja miskantusa u Srbiji skupa sadnja, jer se taj sterilni hibrid poreklom iz Kine, koji raste tri do četiri metra u visinu, ne razmnožava putem semena već isključivo vegetativno,odnosno putem rizoma.

"Za setvu na jednom hektaru potrebno je 10.000 do 20.000 korenova i svaki košta 15 do 16 evro centi", objašnjava Dražićeva, ali dodaje da miskantus nakon toga ne zahteva naročite agrotehničke mere, kao što su đubrenje ili oranje, što smanjuje troškove uzgoja.

Eksploatacija može da počne nakon treće godine od sadnje, kada gotovo da prestaju troškovi ulaganja, osim za sakupljanje biomase.

Energent pogodan za manje gradove i sela

Energetska vrednost miskantusa je 16 mega-džula po kilogramu i u zavisnosti da li se ubira na jesen ili u februaru koristi se za dobijanje briketa i pelata, odnosno za biogorivo, dodala je profesorka Future.

"Miskantus bi mogao da se gaji na samo na devastiranom zemljištu, već i na površinama koje nisu pogodne za uzgoj hrane ili poljoprivrednog zemljišta koga nema ko da obrađuje", napominje Dražićeva.

Ističe da je to lako obnovljiv izvor energije koji bi bio pogodan za manja energetska postrojenja za manje gradove i sela, jer je izračunato da bi za količinu struje od pet megavata u nekim velikom elektranama bilo potrebno 20.000 tona miskantusa, odnosno površina zasada od 1.000 hektara.

Miskantus se kao bioenergent koristi u Kanadi, Irskoj, Velikoj Britaniji, Češkoj, Nemačkoj, Danskoj, a predviđa se da će narednih godina postati značajna sirovina druge generacije biogoriva.

Dražićeva kaže da se još uvek ne može reći kada bi moglo da počne komercijalno gajenje te trske u Srbiji, ali je istakla da se radi na uspostavljanju saradnje nekoliko zemalja podunavlja kako bi se podstakao uzgoj miskantusa.

Prema njenim rečima, proletos je potpisano Pismo o namerama o dunavskom miskantusu između predstavnika obrazovnih istitucija iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Nemačke i Austrije sa ciljem da se obezbede sredstva iz pretpristupnih fondova EU kako bi počeo masovan uzgoj te biljke, odnosno kako bi se izgradila postrojenja koja bi je koristila kao energent.

Izvor: "RTS"

Nacionalna asocijacija za biomasu (u osnivanju) ima za cilj da okupi pojedince i organizacije aktivne u oblasti bioenergije i da zajedničkim nastupom doprinese afirmaciji bioenergetskog sektora u Srbiji.

Ciljevi SERBIO su da razvije tržište i povoljno poslovno okruženje održivog bioenergetskog sektora u Srbiji i poveća informisanost javnosti o mogućnostima upotrebe biomase.

Za dalji održivi razvoj energetskog sektora u Srbiji ali i lokalnih sredina bogatih biomasom, od izuzetne važnosti bilo osnivanje asocijacije koja bi zastupala interese zainteresovanih pojedinaca i organizacija: od biznis kompanija u sektoru šumarstva i poljoprivrede, proizvodnje, prerade i transporta biomase do akademskih ustanova, naučno-istraživačkih institucija, ekoloških i razvojnih nevladinih organizacija.

Unapređenje pravnog i fiskalnog okvira za poslovanje u vezi biomase jedan je od imperativa SERBIO!

Osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu preporuka je i Akcionog plana za biomasu 2010-2012!

U tom dokumentu navodi se da će (tadašnje) Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, u saradnji sa Ministarstvom životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Ministarstvom poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede podržati inicijativu za osnivanje profesionalne asocijacije za biomasu.

Pokretači incijative za osnivanje Nacionalne asocijacije za biomasu – UG Resurs centar iz Majdanpeka organizovali su tokom 2012.godine brojne sastanke sa državnim insitutucijama, agencijama, ministarstvima, javnim preduzećima, privatnim kompanijama angažovanim na polju biomase, udruženjima građana i privatnim vlasnicima šuma.

Zainteresovanost postoji na svim nivoima a sledeći koraci na polju izgradnje kapaciteta za osnivanje Nacionale asocijacije za biomasu doprineće i formalizaciji ove inicijative i registraciji SERBIO asocijacije.

Preuzmite radnu verziju Statuta Nacionalne asocijacije za biomasu “SERBIO” i uputite komentare, sugestije i preporuke za unapređenje okvira delovanja na  Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.">Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Prijavite svoje članstvo u SERBIO   

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom su određene minimalne i maksimalne cene grejanja koje će toplane primenjivati u novoj grejnoj sezoni, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka energetike na danas održanoj konferenciji za novinare u Pres sali Vlade R.Srbije.

Nove cene će se, prema njenim rečima, u zavisnosti od energenta koji toplane koriste, kretati od 61,07 do 91,07 dinara po metru kvadratnom za gas bez PDV-a, od 83,35 do 113,35 dinara po kvadratu za mazut, 52,45 do 82,45 za ugalj i 73,5 do 103,5 za grejanje na biomasu.

Nacionalna strategija u svom fokusu ima i povećanje efikasnosti korišćenja resursa (samim tim i smanjenje intenziteta njihovog korišćenja) i smanjenje uticaja na životnu sredinu ekonomskog korišćenja resursa. Ukratko, ona je usredsređena na pronalaženje opcija praktične politike za odvajanje trenda ekonomskog razvoja i još šire, razvoja uopšte, od trenda korišćenja resursa i uticaja na životnu sredinu. Nacionalna strategija uspostavlja vezu između korišćenja resursa i negativnog uticaja korišćenja resursa na životnu sredinu i utvrđuje gde je potrebno preduzeti određene akcije u cilju prevazilaženja problema. Cilj Nacionalne strategije je unapređenje održivog ekonomskog razvoja efikasnim korišćenjem prirodnih resursa uz istovremeno smanjenje negativnih uticaja po životnu sredinu.

Strategija ima za cilj da operacionalizuje i konkretizuje aktivnosti na uvođenju i promovisanju metoda i postupaka čistije proizvodnje, te da stvori institucionalne uslove za njihovu primenu i realizaciju. Time se Strategija iskazuje kao instrument politike ostvarivanja održivog razvoja u svim ekonomskim sektorima i delatnostima.

Ovim zakonom uređuju se: vrste i klasifikacija otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekti upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslovi i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i baza podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.

Ovim zakonom uređuju se uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine.

Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak vršenja procene uticaja određenih planova i programa na životnu sredinu (u daljem tekstu: strateška procena), radi obezbeđivanja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme i usvajanja planova i programa.

Ovim zakonom uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici.