Pod pokroviteljstvom Izvozne inicijative Nemačkog Federalnog Ministarstva Privrede i Energetike, preduzeće Ecleron je u saradnji sa Delegacijom Nemačke Privrede u Srbiji organizovalo 10.11. informativni događaj "Bioenergija u Srbiji" u geno-Haus Stuttgart. Konferencija je ponudila široki, tematski pregled potencijala bioenergije u Srbiji uz pregled energetskih, ekonomskih i političkih prilika u Srbiji kao i konkretnih mogućnosti za ulaganja Nemačkih preduzeća uz praktične savete o ulasku na tržište.

Predsednik Nacionalne Asocijacije za biomasu SERBIO bio je jedan od govornika, a više informacija kao i pregled prezentacija može preuzeti ovde.

U Zrenjaninu je 26.10.2015.god održana radionica: "Održiva upotreba biomase i logistički centri za biomasu", organizovana u okviru projekta „Održivi regionalni lanac snabdevanja za drvnu biomasu“ BioRES. Cilj radionica bio je da na jednom mestu okupi relevantne subjekte iz oblasti proizvodnje drvne biomase iz Banata, kako bi razgovarali o uspostavljanju i razvoju lanca snabdevanja energentima na bazi drvne biomase kroz uspostavljanje logističkih i trgovinskih centara za biomasu (BLTC), zasnovanih na primerima dobre prakse i saradnji sa evropskim partnerima. Poseban akcenat tokom radionice dat je mogućnostima uspostavljanja energetskih plantaža, koje su predstavili predstavnici preduzeća Rebina Agrar. BioRES projekat pruža podršku uspostavljanju ovakvih centara u Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj.

U okviru projekta Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji (DKTI) od 28.10. do 30.10. organizovano je studijsko putovanje “Bioenergetska sela” u okviru Bioenergetkskog partnerstva Srbije i Nemačke Pokrajine Baden-Württemberg. Cilj putovanja bilo je upoznavanje relevantnih donosioca odluka na lokalnom nivou sa prednostima, načinom integracije stanovništva i logističkim preduslovima za funkcionisanje bioenergetskih naselja. Pored posete Ministarstvu klime i životne sredine, pokrajine Baden-Württemberg, učesnici su posetili i bioenergetska sela Hemmigen, Siebeneich, Untermaßholderbach i Ersingen (Kämpfelbach).

Pored predstavnika gradova i opština iz Srbije na studijskom putovanju učestvovali su i predstavnici i članovi SERBIO asocijacije: Zorica Gluvakov (sekretar SERBIO/Poljoprivredni fakultet Novi Sad), Aleksandar Fragner (član UO SERBIO/Rebina Agrar) i Zlatko Košut (Victoria Starch).

U Novom Sadu je u organizaciji Nacionalne Asocijacije za biomasu SERBIO, od 12.10.-14.10. je održan treći sastanak Upravljačkog komiteta (Steering Committee) BioRES Projekta - Održivi regionalni lanci snabdevanja drvnim bioenergentima (Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy). 

Glavne teme sastanka pored administracije projekta bile su i status radnih paketa WP2, WP4, WP5 i WP6, a poseban akcenat dat je narednim aktivnostima na formiranju lokalnih konzorcijuma za razvoj logističkih centara za biomasu, kao i predstojećem treningu trenera i studijskom putovanju u Sloveniju, Austriju i Nemačku.

Nakon sastanka projektnog tima, domaćini su organizovali posetu Nacionalnom Parku Fruška Gora.

Sledeći sastanak SC-a održaće se početkom decembra u Gracu, u organizaciji Štajerske Poljoprivredne Komore.

U Šapcu i Leskovcu su 30. 09. i 02. 10. 2015. godine održane radionice: „Održiva upotreba biomase i logistički centri za biomasu“ koje su organizovane u okviru projektu „Održivi regionalni lanac snabdevanja za drvnu biomasu“ BioRES. Cilj radionica bio je da na jednom mestu okupi relevantne subjekte iz oblasti proizvodnje drvne biomase u Sremu, Podrinju, kao i jablaničkom okrugu, kako bi razgovarali o uspostavljanju i razvoju lanca snabdevanja energentima na bazi drvne biomase kroz uspostavljanje logističkih i trgovinskih centara za biomasu (BLTC), zasnovanih na primerima dobre prakse i saradnji sa evropskim partnerima. BioRES projekat pruža podršku uspostavljanju ovakvih centara u Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj.

Nadomak Austrijskog gradića Hochficht u mestu Stift Schlägl u Gornjoj Austriji na tromeđi Austrije, Nemačke i Češke, održan je sajam šumarstva Austrofoma.

Ovaj sajam održava se svake četvrte godine u različitim mestima u Austriji od 1999. godine. Specifičnost ovog sajma je prezentacija rada mašina na otvorenom – u samoj šumi i uz švedski Elmia wood, francuski Forexpo, nemački KWF i engleski APF predstavlja najveću demonstraciju rada mašina u šumarstvu u realnim uslovima. Posebnost Austrofome predstavljaju mašine za rad u brdsko-planinskim uslovima, naročito žičare.

Austrofomu 2015 organizovala je poljoprivredna komora Gornje Austrije. Na ovogodišnjem sajmu više od 140 izlagača, na stazi od skoro 8 kilometara koje prolaze kroz šume smrče i bukve, predstavilo je svoje proizvode: od različite priručne opreme koja se koristi za šumarstvo i mašina za seču drveta, preko šumskih traktora i forvardera pa sve do žičara. Sajam je posetilo oko 20,000 posetilaca iz celog sveta.

Poseban deo sajma (Bioenergie dorf) bio je posvećen mašinama za proizvodnju drvnih goriva - ogrevnog drveta i drvne sečke, gde je predstavljeno i nekoliko noviteta.

Velika pažnja na samom sajmu bila je posvećena bezbednosti na radu, tako je svaki posetilac i izlagač morao da nosi šlem, a važila je i zabrana unošenja i točenja alkoholnih pića kod svih ugostitelja prisutnih na sajmu.

Sledeća Austrofoma biće održana u oktobru 2019-te godine.

Autor: Vojislav Milijić, direktor Foragrobio CC doo/Predsednik Nacionalne Asocijacije za biomasu SERBIO

• Demonstracija rada žičare u organizaciji Koller Forsttechnik Demonstracija rada žičare u organizaciji Koller Forsttechnik
• Demonstracija rada cepača Lasco Demonstracija rada cepača Lasco
• Demonstracija rada Steindl Palfinger hidrauličnih dizalica Demonstracija rada Steindl Palfinger hidrauličnih dizalica
• Demonstracija rada Wood Cracker cepača za drvo Demonstracija rada Wood Cracker cepača za drvo
• John Deer harvester John Deer harvester
• Demonstracija rada Konrad Highlander Harvestera Demonstracija rada Konrad Highlander Harvestera
• Deomonstracija rada Pinosa mašine za proizvodnju drveta za potpalu Deomonstracija rada Pinosa mašine za proizvodnju drveta za potpalu
• Demonstracija rada Eschlböck Biber 84 iverača Demonstracija rada Eschlböck Biber 84 iverača
• Demonstracija rada iverača Jenz Cobra Demonstracija rada iverača Jenz Cobra
• Demonstracija rada Mus Max Wood Terminator Optimus iverača Demonstracija rada Mus Max Wood Terminator Optimus iverača
• Demonstracija rada Albach Diamant iverača Demonstracija rada Albach Diamant iverača
•  

Parlamentarni forum za energetsku politiku Srbije održao je 16.09.2015.god u Narodnoj skupštini Republike Srbije četvrti sastanak posvećen temi pošumljavanja i korišćenju biomase u energetske svrhe. Skup pod nazivom „Korišćenje biomase u energetske svrhe: iskustva nemačke Pokrajine Baden-Virtemberg i Republike Srbije“ otvorio je zamenik predsednika Parlamentarnog foruma dr Branislav Blažić, a izlaganja su imali i Gabrijela Beneman, rukovodilac ekonomskog sektora ambasade SR Nemačke u Srbiji, Juta Luk, iz Ministarstva za životnu sredinu, klimu i energetiku Pokrajine Baden-Virtemberg, Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, Konrad Rab iz Ministarstva za životnu sredinu, klimu i energetiku Pokrajine Baden-Virtemberg, kao i Aleksandar Vasiljević, izvršni direktor JP Srbijašume, iz Sektora za razvoj i strateško planiranje.U diskusiji koja je usledila razmenjena su mišljenja o politikama i strategijama u oblasti energetike i zaštite životne sredine u Srbiji, razvoju energetskog sektora, uštedama u potrošnji energije do 2050.godine, budžetskim sredstvima koja se odvajaju za energetiku, gazdovanju šumama u Srbiji, upotrebi drvne mase kao biomase i njenom efikasnom korišćenju, izvorima biomase iz domaćinstava za proizvodnju energije, energetskoj poljoprivredi, infrastrukturnoj opremljenosti sela u svetlu upotrebe biomase, izgradnji biogasnih postrojenja, kao i pošumljavanju i izradi strategije u oblasti šumarstva. Parlamentarnom forumu prisustvovali su i predstavnici Nacionalne Asocijacije za biomasu SERBIO član UO Aleksandar Fragner i Predsednik Asocijacije Vojislav Milijić.

Opširnije o tome pročitajte ovde.

U Bajinoj Bašti je 10.09.2015. godine održana radionica: „Održiva upotreba biomase i logistički centri za biomasu“ koju su zajednički organizovala dva projekta usmerena na uspostavljenje preduslova za održivu upotrebu drvne biomase u Srbiji. Projekat „Održivi regionalni lanac snabdevanja za drvnu biomasu“ BioRES i projekat „Promocija održive upotrebe bioenergije u Zlatiborskoj Oblasti“ BioEn, udružuju svoje aktivnosti i napore sa ciljem što kvalitetnijeg rada i ostvarenja boljih rezultata.

Namera radionice bila je da na jednom mestu okupi relevantne subjekte iz oblasti proizvodnje drvne biomase u Regionu (sa fokusom na teritoriju Užica, Čajetine i Bajine Bašte), kako bi razgovarali o uspostavljanju i razvoju lanca snabdevanja energentima na bazi drvne biomase kroz uspostavljanje logističkih i trgovinskih centara za biomasu (BLTC), zasnovanih na primerima dobre prakse i saradnji sa evropskim partnerima. BioRES projekat pruža podršku uspostavljanju ovakvih centara u Srbiji, Hrvatskoj i Bugarskoj, pri čemu je Zapadna Srbija prepoznata kao lokacija za neke od ovih centara.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine krajem avgusta objavio je javni poziv za izradu studije prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodina, a jedan od ciljeva izrade te studije je, kako za "eKapiju" kažu u tom sekretarijatu, maksimalno moguće iskorišćenje tog energetskog resursa.

Kako objašnjavaju u pokrajinskom sekretarijatu, studija bi, između ostalog, trebalo da doprinese preciznijem utvrđivanju načina na koji će se organizovati i funkcionisati ta skladišta, lokacija na kojima bi trebala da budu skladišta, kao i cena i kapacitet skladišta.

U konkursnoj dokumentaciji za izradu studije navodi se da je Srbija, kao članica Energetske Zajednice, preuzela zadatak da sledi energetsku politiku Evropske unije (EU), a koja, pored ostalog, podrazumeva obavezu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte, što se, pored povišenja energetske efikasnosti, sprovodi korišćenjem obnovljivih izvora energije.

Biomasa kao nedovoljno iskorišćeni resurs

Biomasa, kako se ističe u konkursnoj dokumentaciji, predstavlja najveći potencijal obnovljive energije u Srbiji, a posebno u Vojvodini, pri čemu je u severnoj pokrajini najveća količina dostupnih žetvenih ostataka. Pitanje je kako da se taj potencijal iskoristi na najbolji način, u zemlji ili van granica. Jedan od zadatka je otvaranje tržišta biomase, odnosno povezivanje onih koji biomasu poseduju sa onima koji žele da je koriste. Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine sagledao je formiranje javnih skladišta za ove svrhe, od kojih je jedno, u Apatinu, u završnoj fazi realizacije.

Gradnjom skladišta omogućeno je da se sagledaju mogućnosti i nedostaci postavke formiranja skladišta i da bude dat predlog za nastavak ili obustavljanje aktivnosti i traženja novih rešenja, a Studija bi trebalo da doprinese donošenju prihvatljivog i isplativog rešenja.

Cilj izrade Studije je da se sagleda potreba i mogućnost skladištenja biomase, pre svega žetvenih ostataka, u AP Vojvodini, sa prvenstvenom namenom njenog korišćenja kao obnovljivog izvora energije. Skladišta bi trebalo da omoguće razvoj tržišta biomase i podstaknu šire korišćenje. Studija bi takođe trebalo da identifikuje potrebe i mogućnosti skladištenja, probleme i potencijalna rešenja, sagledavajući operativnost i troškove.

Kao ciljna grupa kojoj je namenjena studija definisani su Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, poljoprivredna preduzeća i velika gazdinstva, porodična poljoprivredna gazdinstva, potencijalni investitori u energetska postrojenja sa velikim kapacitetom (toplane, biogas postrojenja, proizvođači biogoriva, itd) i Republika Srbija.

Skladišta biomase su neophodna

Po rečima Vojislava Milijića, predsednika Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, organizovana skladišta poljoprivredne biomase, bila ona javna ili privatna, neophodna su za buduće toplane, elektrane, industrijske potrošače, ali i za druge prerađivače poljoprivredne biomase.

- Skladištenje poljoprivredne biomase podrazumeva odvajanje veće površine koja se mora iskorisiti samo za tu namenu. Ako se ima u vidu da se poljoprivredna biomasa sakuplja u jednom kratkom vremenskom intervalu nakon žetve, a da se mora skladištiti tokom cele godine, jasno je da sama površina skladišta mora biti velika – kaće Milijič za "eKapiju".

On podseća da je još uvek na snazi Pravilnik o zaštiti od požara u poljoprivredi (Sl.gl.SFRJ 27/184) koji definiše i način skladištenja slame – visinu složaja, širimu kamara i razmak između kamara slame i objekata.

- Ako uzmemo u obzir potrebne količine poljoprivredne biomase, kao i obavezne mere za zaštitu od požara, dolazimo do površina od 5-6ha za 10.000 tona slame ili više. Teško je očekivati da će privatni vlasnici zemljišta biti voljni da odvoje plodne površine za skladišta bez naknade. Sa druge strane zatvorena skladišta zahtevaju veće investicije. Kad se navedeno uzme u obzir, smatram da je veoma značajna inicijativa da se uspostave javna skladišta za poljoprivrednu biomasu jer to jeste jedna od mera koja na duže može da obezbediti povećanje korišćenja poljoprivredne biomase – ističe Milijić.

Upitan da li bi takva skladišta mogla da budu razmeštena i po ostalim delovima Srbije, on kaže da jedino Vojvodina ima realan potencijal za korišćenje poljoprivredne biomase. Kako objašnjava, da bi korišćenje poljoprivredne biomase bilo isplativo, ona se mora mobilisati efikasno i jeftino – a to znači efikasnom mehanizacijom na ravnom terenu i na većim površinama. To se, kako kaže, može ostvariti samo u Vojvodini, zbog strukture zemljištnog poseda i samih karakteristika terena. Pored toga u Vojvodini postoje razvijena poljoprivredna preduzeća koja lako mogu investirati u mehanizaciju i implementirati logistička rešenja vezana za mobilizaciju poljoprivredne biomase.

- U drugim delovima Srbije, imamo drvnu biomasu kao nešto što se može iskoristiti, a skladišta biomase su svakako potrebna. Upravo Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO, sprovodi BioRES projekat - Održivi regionalni lanci snabdevanja drvnim bioenergentima (Sustainable Regional Supply Chains for Woody Bioenergy) sa više partnera iz EU, finansiran od strane Horizon 2020 fonda Evropske komisije, a koji ima za cilj uspostvljanje logističkih centara za drvnu biomasu u više opština u Srbiji – navodi Milijić.

Govoreći o tome kolika je potreba za javnim skladištima agrarne biomase u Srbiji, Milijić ocenjuje da su ona potrebna, a da sve zavisi od toga gde će takva skladišta biti planirana, kakve će površine zauzeti i kolike su investicije potrebne za njih.

Dodaje da je najvažnije obezbediti potrošnju biomase za proizvodnju energije – toplane, elektrane i veće industrijske potrošače i ukazuje da se bez povećanja potrošnje biomase ne može očekivati dalji razvoj.

- S tim u vezi, smatram da je pri definisanju lokacija za skladišta potrebno sagledati i potencijalne potošače koji imaju nameru da fosilna goriva zamene biomasom. Uz to, potrebno je imati u vidu i potencijalne investitore u elektrane na biomasu. Naravno u obzir treba uzeti i mogućnosti transporta biomase do većih potrošača u inostranstvu, ali se duži transport jeftine i voluminozne robe po pravilu teško može isplatiti – kaže Milijić.

Značajan potencijal biomase u Srbiji

Govoreći o potencijalima Srbije kada je reč o biomasi kao resursu, Milijić ističe da je, prema nekim podacima, potencijal oko 3.3 Mtoe (miliona tona ekvivalenta nafte), od čega je nekih 1.7 Mtoe u poljoprivrednoj, a ostalo u drvnoj. Ipak, dodaje on, kod realno iskoristivog potencijala se moraju uzeti u obzir i troškovi mobilizacije biomase, ali je potencijal svakako značajan.

- Sa druge strane potencijal je u većoj meri neiskorišćen ili iskorišćen neefikasno. Srbija ima samo jednu toplanu koja koristi biomasu (Sremska Mitrovica, ljusku od suncokreta) i samo dve elektrane na biomasu imaju energetsku saglasnost, ali su još uvek daleko od realizacije. Opet, značajna količina ogrevnog drveta se iskoristi neefikasno ili se od ogrevnog drveta proizvodi pelet ili iverica koji se mahom izvoze. Na kraju mi, umesto da koristimo tu biomasu koju izvezemo, uvozimo fosilna goriva – zaključuje Milijić.

Sead Saitović

Izvor: ekapija.com

Od sada aktivnosti NACIONALNE ASOCIJACIJE ZA BIOMASU - SERBIO možete pratiti i putem dve najveće socijalne mreže: FACEBOOK i TWITTER.